www.DELIJE.net

OSFP · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 19 May 2012 Posts: 69

Република Српска данас слави свој дан и крсну славу
http://www.nspm.rs/hronika/republika-srpska-danas-slavi-dan-i-krsnu-slavu.html
_________________
...ΟΟΟ ΣΤΟΝ ΠΕΙΡΑΙΑ ΤΟ ΛΙΜΑΝΙ ΕΙΝΑΙ ΒΑΘΥ...

ВУЦЗ · Posted: 08 Feb 2015 22:15 Post subject:

http://facebookreporter.org/2014/11/19/%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE-%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BD/

ВУЦЗ · Posted: 19 Feb 2015 13:30 Post subject:

http://mondo.rs/a771407/Info/Ex-Yu/Srbi-u-Vukovaru-Nije-problem-cirilica-problem-je-nezaposlenost.html

СтефанЈ · ДЕЛИЈА сениор Joined: 05 Dec 2007 Posts: 862

http://www.sloboda.hr/sokantna-snimka-mitropolit-porfirije-pjeva-pjesmu-posvecenu-cetnickom-vojvodi-momcilu-dujicu/

Почела је кампања хрватских медија против митрополита Порфирија!

Pedjo_BBrdo · Posted: 15 Apr 2015 09:56 Post subject:

Из исте кухиње још један занимљив интервју са ћерком злочинца Павелића:

http://www.sloboda.hr/visnja-pavelic-kcer-poglavnika-ante-pavelica-intervju/

Jeste li za vrijeme rata čuli za Jasenovac?

Ne, nikada za vrijeme rata. Bila sam očeva tajnica od najvećega povjerenja, ali tome nikada ništa nisam čula. Moj otac ni poslije rata nije mnogo pričao o Jasenovcu. Moguće je da je u ratnome metežu bilo nevinih žrtava, ali vidjela sam više dokumenata Crvenog križa, koji je obilazio logor, koji svjedoče da se tamo humano postupalo. Iako sam Hrvatsku napustila kao mlada djevojka, temeljem ozbiljnih istraživanja znam da se radi o lažnome mitu koji je broj žrtava monstruozno preuveličao. Žalim zbog svakoga nevino stradalog čovjeka, ali nedopustivo je da se zbog političkih potreba brojke preuveličavaju. Žrtava je ionako uvijek previše, koliko god da ih ima.

_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)

СтефанЈ · ДЕЛИЈА сениор Joined: 05 Dec 2007 Posts: 862

Ауу, каква болест! Морам да издвојим и ово:

Једна од најтежих оптужаба против Поглавника јест она о расној и националној несношљивости. Јесу ли по Вама те оптужбе истините?

Не. Тата није имао никаквих националних предрасуда. Ви пресликавате ратне сукобе на националне односе. То је криво. Особно немам ништа против Срба, као што ни мој отац није имао. Он се једино борио против великосрпске политике која се проводила у предратној Краљевини Југославији. Та великосрпска политика је у Независној Држави Хрватској потицала Србе на отпор и рушење хрватске државе. Четнички и комунистички бунтовници су починили бројне злочине већ од самог почетка НДХ.

Kosh · ДЕЛИЈА Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД У ЗВОРНИКУ: УБИЈЕН ПОЛИЦАЈАЦ, УБИЦА ВИКАО "АЛАХУ АКБАР"!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:545570-%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%85%D1%83-%D0%B0%D0%BA%D0%B1%D0%B0%D1%80-%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4

Astrum Argentum · ДЕЛИЈА сениор Joined: 09 Oct 2012 Posts: 402

Јевтић: Радикални ислам у БиХ и на Косову иде "раме уз раме"

Западни систем вриједности и ислам апсолутно се искључују... У мјери у којој упражњавају ислам, муслимани морају бити и против Европе и међународног права, јер они имају своје право, наводи професор београдског Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић.

Професор београдског Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић упозорава да радикални ислам у БиХ иде "раме уз раме" са најопаснијим радикалним исламом на Косову и да су Америка и Запад тек сад схватили да ислам постаје опасност.

Јевтић, члан Борда директора Комитета 22 за социологију религије у оквиру Свјетске социолошке асоцијације /као представник Европе/, наводи да су најрадикалније форме ислама оно што се збива у Сирији.

Он указује да наш регион постаје дио тога самим тим што значајан дио људи из БиХ, Албаније, са Косова и из Македоније одлази у Сирију и прихвата то учење.

"Овдје постоји база, они су се формирали на Косову, у западној Македонији, Албанији и у БиХ. Нису то људи који су се формирали у Саудијској Арабији. Нико не може знати колико их је отишло даље са ових простора", наглашава Јевтић.

Што се тиче ислама на Балкану, Јевтић истиче да је албански ислам увијек био јачи и да су Албанци увијек били утемељенији у исламу, него босански муслимани.

"Није могуће да се направи тијесто, а да нема брашна. Ако је најјачи ислам на Космету и у западној Македонији, најлогичније је да ће се одатле регрутовати исламски покрет.

Али, ни БиХ није занемарљив фактор и иде `уз раме` са Косовом. Показало се да је ово подручје постало `расадник`", наводи Јевтић.

Он сматра да САД "упорно и очајнички" не могу да се помире са чињеницом да муслимани неће прихватити амерички систем вриједности.

"Западни систем вриједности и ислам апосолутно се искључују. Није могуће очекивати еманципацију ислама на подручју БиХ. Муслимани, у мјери у којој упражњавају ислам, морају бити и против Европе и међународног права, јер они имају своје право.

"Сваки облик политичке егзистенције у БиХ, чак и љевичарски, води у рушење европског система вриједности. Парадоксално, али истинито", каже Јевтић.

Он указује да Вашингтон "није требало да подржава политички пројекат Алије Изетбеговића, јер је то створило овакву ситуацију са исламом у БиХ" и наводи да је у "најдубљем интересу секуларизованих босанских муслимана тада било да буду партнери СДС-а, што је парадоксално, али истинито".

"Било би логичније да је Турска подржавала Караџића, него Изетбеговића, ако је стварно била за секуларизам Кемала Ататурка", наводи Јевтић.

Он сматра да САД дубоко вријеђају муслимане и њихову суштину и подсјећа на изјаву Џозефа Бајдена да је "онај ко се не залаже за хомосексуализам - заостао, ретроградан и ужасан човјек".

"Америка вуче стално погрешне потезе и то ће да траје док не почне да правилно сагледава ствари и не схвати да је исламски свијет - другачији свијет, који се не може укалупити у амерички и европски концепт цивилизације", рекао је Јевтић за Срну.

Он закључује да САД не схватају да је у исламу религија битна политичка чињеница, да је ислам политичка религија и да не може без политике.

Извор:

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=123131

OSFP · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 19 May 2012 Posts: 69

http://www.nspm.rs/hronika/danas-parastos-srpskim-logorasima-ubijenim-1992.-dok-su-kopali-rovove-za-potrebe-hrvatske-vojske.html
_________________
...ΟΟΟ ΣΤΟΝ ΠΕΙΡΑΙΑ ΤΟ ΛΙΜΑΝΙ ΕΙΝΑΙ ΒΑΘΥ...

Kosh · ДЕЛИЈА Joined: 10 Apr 2012 Posts: 212

ПРИЗИВА КРВОПРОЛИЋЕ: Сарајевски имам позвао терористе да нападну Републику Српску!

http://www.pravda.rs/2015/09/07/priziva-krvoprolice-sarajevski-imam-pozvao-teroriste-da-napadnu-republiku-srpsku/

ЂорђеКНН · ДЕЛИЈА сениор Joined: 26 Sep 2013 Posts: 271

https://youtu.be/2HAPa471xQE
МАНАСТИР КРКА - ХИМНА БОГОСЛОВИЈЕ
Прослава 400 година Богословије.

InWires · Posted: 09 Jan 2016 12:34 Post subject:

Чим се појави на интернету говор Матије Бећковића са прославе дана РС,замолио бих да се одмах постави!Објашњење свега!

Asterix · ДЕЛИЈА јуниор Joined: 04 Feb 2012 Posts: 83

MisaCZV_ · Posted: 10 Jan 2016 10:53 Post subject:

http://spc.rs/sr/dan_slava_republike_srpske_fotogalerija
_________________
...а живот ти сад поставља питања многа...

Пабрате... · ДЕЛИЈА сениор Joined: 08 May 2011 Posts: 462

Не пуцај, ми смо наши.
Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а након тога и кроз Карин Горњи. Колона се кретала релативно брзо, обзиром на број и врсту возила у њој. У нашој непосредној близини одјекивале су снажне детонације, као упозорење на непријатељску тешку артиљерију, која је константно из правца Новиграда и Масленичког моста покушавала да нас успори и уништи. Најкритичнија тачка, а уједно и најопаснији део пута, био је мост преко реке Бијеле, која се заједно са реком Каришницом улива у Каринско море. Излазећи из једне оштре кривине, пред нама се указао брисани простор и на крају њега сабласно пуст мост, место идеално за диверзију и заседу. Пошто сам се налазио у возилу на челу колоне, возачу сам рекао да успори, а након тога и да стане, потом сам кроз прозор избацио руку и дао знак осталим да ураде исто. Изашао сам из возила и полако кренуо ивицом моста према другој страни, покушавајући да на носивој конструнцији испод мене приметим евентуално постављен експлозив, или заседу у кањону. Владала је језива тишина и осим орла кликтавца и његових крикова, који су одзвањали каменим литицама кањона, могао сам да чујем само властите кораке. Управо у тренутку, када сам мислио да је прошло оно најгоре, на неких десетак метара пре него што сам стигао на сам крај моста, из грма са моје леве стране, налик авети, која се појављује, да ни сам нисам знао одакле, искочио је голобради дечак у ручно сашивеној маскирној униформи и са војничком М-48 пушком у руци, упереном у мене. Одсечно и самоуверено ми је рекао да станем, или ће пуцати. Са друге стране моста, брзином светлости зачуло се енергично репетирање оружја и залегање у ватрене положаје. Све је наговештавало оно најгоре, делићи секунде постајали су вечност, а вечност микрон делића.
Дигао сам руку високо изнад главе, дајући им на знање да не пуцају, ни сам не верујући да ће ме послушати и обратио се дечаку...
- Не пуцај, ми смо наши...
- Чији наши?!
- Ми смо српска војска...
- А, ђе ти је тробојка?!
- Немам тробојку, имам ово...
Показао сам кажипрстом на свој ревер, на коме се налазила мала значка Фудбалског клуба Црвена Звезда, иначе моје једино обележје које сам носио на својој униформи. Загледао се онако намргођено и неповерљиво, али и поприлично студиозно покушавајући да својим малим окицама и сам примети оно што сам му показивао, а онда...
Био је то најлепши осмех, осмех који ћу памтити до краја свога живота, био је то осмех пун безграничне љубави и среће, осмех детета коме је Црвена Звезда представљала исто оно што и дан, данас представља мени, осмех који је и више од овоземаљског живота. Пришао сам му и загрлио га онако снажно, мушки, готово и заборавивши да је свега пар тренутака пре тога био спреман да ме убије, а вероватно под кишом смртоносних куршума и сам оконча свој тек започети живот. Пољубио сам га у главу, склањајући поглед негде у страну, јер сам осећао да су ми очи биле пуне суза. Упитао ме тихо, готово шапатом:
- Јесу ли и ово све Звјездаши?
Окренуо сам се иза својих леђе, пошто сан за тренутак заборавио на остатак колоне, још једном високо подигао руку, а када је колона кренула, одговорио му исто тако тихим гласом:
- Да, све до једнога. Ми смо Делије...
- Матере ти?
- Часне ми Звездашке речи...
- Ваууууу...! Нико ми неће вјеровати!
У том тренутку из истог оног грма, из кога је и сам изашао, изашле су и две девојчице, два мала Анђела, и саме несвесне свега онога што се догодило пар тренутака пре тога. Рекао ми је онако мало постиђено, да су му то секе и да му оне чувају леђа, али да немају пушке. Рекао ми је и то, да је тата са карабином на брду изнад, пошто од тамо пуца поглед све до Италије. Питао сам га како се зове.
- Ја се зовем Мимо, а како се ти зовеш?
- Ја сам Мирослав...
- А, како ти је презиме Мимо?
- Ми смо ође сви Млинари, а како се ти презиваш?
Ех, тада су сузе кренуле саме и није било те силе која би их зауставила. Емоције среће, невероватан обрт ситуације, једном речју живот, па и више од живота. Загрлио сам их још једном онако све заједно и рекао им да су и сви моји преци из Карина Горњег и да смо сигурно блиска фамилија, пошто се и ја презивам као они. У том тренутку су стигли и остали, Жика је већ увелико писао, Миле по обичају шкљоцао са својим фото-апаратом.
Пре него што сам и сам ушао у возило, покушао сам да са ревера скинем Звездину значку и да му је оставим за успомену, али нисам успео, била ми је то највећа и највреднија драгоценост, заборавио сам у тренутку, да јој је игла била тако заврнута, да би је само поломио. Зато сам му обећао, да ћу га једнога дана ако преживим сигурно пронаћи и да ћу му поклони још већу и лепшу.
Морали смо да кренемо даље, на пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио на карински мост, на пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали.