DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Светска економија
Goto page 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  
Author Message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 19:26    Post subject: Светска економија Reply with quote

Пошто видим да доста људи сматра да треба да се отвори нова тема везана за економију Србије и економију у глобалу, цитираћу прво поруке са теме занимљиво, па ћу ако се настави интересовање о овоме покушати још да приближим неке економске појмове и појаве. Знам да има пар људи на овом форуму који су такође у материји (многи су и при крају студија Very Happy ) , па их позивам да се укључе у ове ствари. Знам да је многима који се не баве економијом тешко да усвоје неке појмове и да је тешко читати, али то је опет на неки начин маска економиста, јер што компликованије изгледа то ће више људи одустати да прати дешавања. Зато ћу што једноставнијим примерима да објасним ствари које су актуелне и које су довеле до овог стања у земљи и свету.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 19:29    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
млади делија wrote:
Quote:
Џералд Селенте: Распад ЕУ у року од 90 дана, a затим рат?!

По речима оснивача Института за истраживање трендова Џералда Селентеа, двадесетдвомесечна хистерија о наступајућем европском финансијском краху, која је почела у марту 2010. године у Грчког, у 2012. добиће свој епилог.


„Рекао бих да у својој тридесетогодишњој радној каријери, у којој обављам овај посао, никад нисам био више забринут него сада“, рекао је аустралијском ABC Селенте.

У свој последњој прогнози, насловљеној „Први велики рат 21. века – припремите се, преживите, победите“, Селенте слика мрачну слику 2012. године, предвиђајући заоштравање класне борбе, која је већ погодила више од десет држава, од Туниса, Египта, Јемена, Сирије, Бахреина, Катара, Велике Британије, Грчке и Италије, која ће се неминовно проширити на Источну Европу, Централну Азији и још интензивније на САД.

Но, то што је свет до сада видео, само су економски и социјални симптоми привремених мера централних банака, које су крпиле рупе краткотрајним решењима, које су оне маштовито примењивале на финансијску кризу од самог почетка у САД, од пропасти банке Bear Stearns 2008. године.

Према Селентеу, када се Европска Унија саплете од превеликог дуга, који долази насупрот дугу и потребама за још кредита, eвропски домино ће се срушити на друге државе, проширујући још више глобалну кризу у коју ће упасти и веће глобалне економије.

„Ако живите у Грчкој, ви сте у кризи; ако живите у Шпанији, ви сте у кризи; ако живите у Португалији и Ирској – такође сте у кризи“, реако је Селенте. „Ако живите у Литванији, трчите у банку како бисте узели свој новац, док се наставља BANK RUN (повлачење новца из банака); То је криза. Мађарска, Румунија, Бугарска – већи део Источне Европе - такође је у кризи. Криза је тренутно захватила многе државе“.

По Селентеовим речима, у Кину се такође не треба уздати. Када Американци и Европљани престану да купују кинеско смеће, Кина ће смањити увоз сировина и енергије из земаља чије сировине су јој биле неопходне у време бума, што ће довести до зачараног круга растуће незапослености и пада економских активности.

„Све је повезано“, објашњава Селенте: „Кинези неће спасавати губитнике који ће тај новац прокоцкати на отплату старих дугова, да би, након тога, по својој лошој навици коцкања, поново тражили зајам да се коцкају... Кинези имају довољно својих проблема с којима се морају носити“.

Колико ће озбиљне бити следеће фазе стагнације светске економије? Селенте сматра да је поређење с 30-им - коректно. Он наставља: „...Послушајте бар Кристијан Лагард из ММФ-а, те ајкуле зеленашког бизниса последње инстанце – сада и она говори то што ми говоримо већ три године – о актуелности паралеле с колапсом 1929. године, Великом кризом, валутним и трговинским ратовима и светским ратом.

Историја показује да када економски ужаси разоре друштво, политички лидери траже средства за стварање шовинизма на националном нивоу, како би преусмерили гнев разјарене масе. Ово трагање за политичком безбедношћу, обично се претвара у рат.

„Погледајте трговинске ратове, о којима они данас говоре. Ако саберете све заједно, видећете убрзавање замајца великог рата, што се већ сада догађа“, - каже Селенте.

„Те психопате, које су узрок ових проблема, дају савете како се носити са истим, додајући још насиља старом насиљу и криминалној активности“.

Селенте каже да се ударац за глобални колапс и позив на рат могу очекивати „негде у првом кварталу 2012. године“, како се европска криза буде погоршавала до тачке пуцања. „Не постоји начин да се европске земље извуку“, емоционално каже он.

Американцима Селенте саветује да већ сада припреме план за бекство из земље: „Они су донели Закон о овлашћењима војске у ванредним ситуацијама (National Defense Authorization Act (NDAA) – прим. „Борба за веру“) – Закон који председнику даје право да сваку особу идентификује као терористу - на пример мене. По мене ће доћи војници (војници, дакле, а не полиција), развалиће врата, ухапсиће ме, навести измишљену кривицу, неће бити права habeas corpus, пороте, судија... Они могу да ме муче и убију, ако хоће, а могу ме чак послати у неки од тајних затвора, разбацаних по целом свету“.

По његовим речима, ефекти девалвације долара су нејасни, али усвајање таквог закона, постојање логора ФЕМА и планови за ширење на читавој територији САД контролних пунктова за скенирање тела, као на аеродромима, све ово говори да САД могу ући у кризу сличну оној која је довела до грађанског рата од 1861-1865. године.


http://borbazaveru.info/content/view/4358/1/


Као што смо причали брате, не негирам да до ратова већих размера или кризе уопште може доћи, али не верујем да ће доћи из разлога које је Селенте навео. У случају да рат буде не помолу, по мом мишљењу ће пре бити због оваквих ствари него због оних које је он навео ->

Quote:
Vreme je za udar na Iran
Plan - SAD treba da rasporede brodove, pojačaju tajne operacije i zaoštre retoriku. Pretnje vojnim napadom moraju da budu još uverljivije, poručuje se u izveštaju koji je dostavljen Kongresu. Američka nuklearna podmornica i razarač ušli juče u Crveno more
Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana sve je izvesniji. Sa žestokih optužbi Vašingtona da je Teheran na korak od stvaranja nuklearnog oružja, pre dva dana prešlo se na tvrdnje da Iranci spremaju terorističke napade na tlu Amerike.

Američke obaveštajne službe navodno su otkrile da Iran sprema niz terorističkih napada kao odgovor na nove sankcije koje su mu uvedene, ali i zbog pregrupisavanja američke Pete flote u Persijskom zalivu.
Sankcije ne vrede

Direktor Američke nacionalne obaveštajne službe (DNI) Džejms Klaper izjavio je da je njegova agencija došla do operativnih saznanja da Iran sprema terorističke akcije, kao i da je blizu stvaranja atomske bombe.

- Tehnološka razvijenost Irana, posebno mogućnost obogaćivanja uranijuma, učvršćuje našu procenu da je Iran naučno, tehnički i industrijski spreman da napravi nuklearno oružje. Prema našim saznanjima, Iran će pokušati da izvede terorističke napade u Americi poput prošlogodišnjeg pokušaja ubistva ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu - rekao je Klaper.

On je upozorio američku vladu da sankcije koje su uvedene Iranu možda neće imati efekta jer ekonomske posledice neće osetiti režim u Teheranu već običan narod.

- Sankcije neće imati uticaj na razvoj atomskog naoružanja. Ekonomske posledice osetiće se tek krajem godine, a do tada Iran može da napravi atomsku bombu - zaključio je Klaper.
Iranska mornarica nema šanse

Borbene sposobnosti iranske mornarice ne mogu da se porede sa snagom jedne američke borbene grupe nosača aviona, kaže zamenik komandanta ruske ratne mornarice, admiral Ivan Kapitanec. On smatra da Peta flota lako može da razbije iranske vojne instalacije.

- Iranska mornarica osposobljena je za borbu blizu obale. Međutim, na otvorenom moru nema nikakve šanse protiv nosača aviona i nekoliko američkih ratnih brodova. S druge strane, američka Peta flota ima dvadesetak brodova i 15.000 vojnika u Persijskom zalivu i jedan nosač aviona - rekao je Kapitanec.


U međuvremenu još dva plovila američke mornarice, nuklearna podmornica „USS anapolis" i razarač „USS momsen", prošla su kroz Suecki kanal i ušla u Crveno more. Iako se njihova krajnja destinacija drži u strogoj tajnosti, mnogi veruju da će se zaustaviti u Persijskom zalivu. Na taj način bile bi pojačane već postojeće američke snage koje su stacionirane u tom regionu. Trenutno Amerikanci u tom delu sveta imaju dve grupe nosača aviona - „USS Abraham Linkoln" i „USS Karl Vinson". U martu bi trebalo da im se pridruži i „USS enterprajz".

Prema ocenama stručnjaka, jedina šansa da Amerika zaustavi razvijanje iranskog nuklearnog programa i tako izbegne novi rat jeste da jasno pokaže Iranu da je spremna da upotrebi vojnu silu.
„Arogantne zemlje"

- SAD treba da rasporede brodove, pojačaju tajne operacije i zaoštre retoriku kako bi učinile uverljivijom pretnju vojnim udarima zbog iranskog nuklearnog programa. Amerika jasno mora da stavi do znanja Iranu da je suočen sa izborom: ili da odustane od nuklearnog programa ili će taj program uništiti SAD ili Izrael - navedeno je u izveštaju grupe bivših američkih vojnih funkcionera.
Prema našim saznanjima, Iran će pokušati da izvede terorističke napade u Americi ... Džejms Klaper, direktor nacionalne obaveštajne službe

S druge strane, Iran odbija da govori o svojim eksperimentima sa oružjem, navodeći da su izveštaji da radi na proizvodnji atomskog naoružanja „fabrikovani" i da iza izveštaja stoji „nekoliko arogantnih zemalja" - što je fraza koju Iran često koristi kada govori o SAD i njenim saveznicima.


Иако његов рад до сада нисам пратио, и могу видети по текстовим на интернету да је наводно анти-амерички настројен, не могу то тек тако да прогутам. Прво, јер они не би дозволили да такав човек постоји, поготово не у њиховој држави. Друго, због онога у чему се са њим не слажем и из чега се види да или има цензурисане информације или ради за њих.
Иако се можда неки неће сложити са оним о чему ћу писати, зато што неће моћи из перспективе једног Србина да прихвате такве ствари, много и много струњчака је о овоме расправљало, а и ја лично сам причао са стручњацима како из еу и сад, тако и Србије и Грчке доста пута, и углавном је закључак исти.
Ајде прво да напишем како је између осталог дошло до ове кризе 2008. године. Ми економисти то зовемо "економски балон" или "балон од сапунице", како год хоћете. Дакле, банке САД-а су захваљујући државном систему створиле концепт богаћења још од када постоје. Последњих година, банке су веома често издавале кредите без покрића, како правним тако и физичким лицима. Пошто је за оне који се не баве економијом лакше да прате дешавања са физичким лицима, објаснићу на том примеру на једноставан начин како је дошло до тога.
Људима су се издавали кредити(слични нашим стамбеним) за које су банке знале да дужници неће бити у могућности да врате. Банке су након неког времена када дужник више није био у могућности да своје обавезе испуњава, конфисковале његову кућу у вредности од нпр 300 000 долара. Кредит је износио 200 000, дужник је део већ отплатио заједно са каматама, а у међувремену је цена некретнине порасла за 100 000. Банка је већ у великом плусу, с тим што некретнину оставља за себе или је нуди тржишту. Балон се полако надувавао.
Банке су зарађивале велике паре пошто су цене некретнина енормно расле из године у годину, али долази до извесних проблема. Балон је пренадуван, понуда је увелико изнад тражње, а цене некретнина су толико високе да ни потенцијални купци нису у стању да то испрате. Банке више немају довољног капитала за функционисање, задужују се код централних банака, али већина нажалост безуспешно. Балон је пукао, банке банкротирају. Шта се даље дешавало мислим да већ сви више мање знају, па нема потребе о томе да пишем.
А ово је један текст који објашњава на који начин су Кинези пребродили ову кризу, иако има неких грешака с обзиром ко га је писао, али то није толико важно колико суштина текста, а постављам га јер има везе са оним што ћу даље писати ->

Quote:
TAJNI RECEPT KINESKE EKONOMIJE: ZAŠTO BALON OD SAPUNICE NIJE PUKAO
četvrtak, 01 jul 2010 15:01
kina234articleAko budnost kineskih političara ne splasne, to će omogućiti da se istorija brzog ekonomskog rasta Kine nastavi i u narednih 10, 20, ili 30 godina

Ove godine rast BDP Kine može se približiti visini od 10 odsto. Dok se neke zemlje bave ekonomskom krizom i njenim posledicama, pred Kinom je opet iskrsnuo stari zadatak – kako izaći na kraj sa ekonomskim bumom. Zahvaljujući odlučnoj politici u sprečavanju naduvavanja ekonomskog “balona od sapunice” stambene izgradnje, tržište nekretnina se stabilizovalo i uskoro se očekuju dalje korekcije. To je lepa vest za ekonomiju Kine, ali loša za one koji su računali da će vlada omogućiti tom “balonu od sapunice” da raste sve dok ne pukne.

Hoće li korekcija u stambenoj izgradnji uticati na ukupni ekonomski rast zavisi od toga kako se definiše reč “uticati”. Niže cene aktiva mogu usporiti ukupni rast investicija i BDP, ali, ako usporavanje potraje, na nivou od 11 do 9 odsto, onda će Kina moći da izbegne pregrejanost i istovremeno sačuva stabilno visok ekonomski rast. Generalno za Kinu je tekuća godišnja dinamika rasta investicija u stambenu izgradnju, koja iznosi 37 odsto, veoma negativna. Idealno bi bilo da se ona ove godine uspori do, recimo, 27 odsto. U Kini se već tri decenije beleži stabilno brz ekonomski rast bez suštinskih oscilacija ili prekida. Izuzev usporavanja 1989-90. godine, koje je usledilo posle “tjenanmenske krize”, kada je prosečni godišnji ekonomski rast bio 9,45 odsto, sa kulminacijom od 14,2 odsto 1994. i 2007. godine, i najnižom tačkom od 7,6 odsto 1999. godine.

PREDSKAZANJA O KRAHU KINE U vreme dok je većina velikih ekonomija preživljavala krizu u ranim etapama svog razvoja, novija istorija kineske ekonomije čini se nenormalnom (ili slučajnom), što povremeno provocira predskazivanje „preteće krize“. Sva slična predskazanja pokazala su se pogrešnim, ali, što duže traje ta istorija, utoliko više ljudi joj predskazuje loš kraj.

Za mene nema ničeg nenormalnijeg u kontinuiranom modelu ekonomskog rasta Kine od efikasnog makroekonomskog mešanja u vreme buma. Bezuslovno, i ekonomski razvoj i institucionalne reforme mogu dovesti do nestabilnosti. I zaista, centralna vlada, nasleđena od stare planske ekonomije sa rastegnutim planovima ekonomskog rasta, izaziva oscilacije i u značajnoj meri je doprinela nestabilnosti početkom 80-ih godina.

Međutim, za vreme ekonomske pregrejanosti centralna vlada mora da kontroliše inflaciju kako puknuti „balon od sapunice“ ne bi doveo do rasta nezaposlenosti. Lokalne vlade i državna preduzeća nisu obavezni da se time bave. Njima je potreban visok rast BDP i malo ih zanimaju makroekonomske posledice. Oni žele da namaknu što je moguće više para za finansiranje grandionih investicionih projekata ne berući posebnu brigu ni za otplatu kredita niti o inflaciji.

Generalno, glavni razlog za ekonomsku pregrejanost s početka 90-ih godina svodio se na prekomerne pozajmice lokalnih vlada. A 1994. godine inflacija je skočila do 21 odsto (najviši nivo u poslednjih tri decenije) i značajan deo lokalnih dugovanja pokazao se beznadežnim, što je iznosilo 40 odsto od ukupne količine kredita državnog bankarskog sektora sredinom 90-ih godina. Taj izvor ranjivosti postao je manje važan zahvaljujući oštrim ograničenjima mogućnosti lokalnih vlada da uzimaju pozajmice, koja su uvedena posle 90-ih godina.

Sada je, međutim, novi izvor rizika od ekonomskog pregrejavanja postao raspoloženi duh prve generacije kineskih preduzetnika. Ekonomija se nalazi u stanju stalnog buma, prihodi rastu, tržišta se šire: sve to stvara visok potencijal za razvoj preduzeća, svi žele da iskoriste nove mogućnosti i svaki investitor želi da se brzo obogati. Njima to polazi za rukom, i za sada oni nisu preživljavali teška vremena. Oni zato investiraju i trguju ne razmišljajući naročito o riziku.

Relativno visoka inflacija 90-ih godina bila je upozorenje za političare centralne vlade na makroekonomske rizike, koji se stvaraju brzim rastom. Pucanje malih „balona od sapunice“ u ekonomiji Japana početkom 90-ih godina i posle nekoliko godina u ekonomiji zemalja Jugoistočne Azije, predstavljalo je pouku da „baloni od sapunice“ neizbežno pucaju.

Od tog perioda politika centralne vlade svodila se na kočenje ekonomije svaki put kada se pojavila tendencija ka pregrejavanju. Početkom 90-ih preduzete su oštre mere za ograničenje novčane mase i zaustavljanja suvišnog investiranja, čime je, zapravo, sprečavana hiperinflacija.

„HLAĐENJE“ EKONOMIJE U poslednjem ciklusu vlasti su počele „hladiti“ ekonomiju već 2004. godine, kada se Kina oporavila posle ekonomskog pada 2003. godine, izazvanog atipičnom pneumonijom. Krajem 2007. godine, kada je BDP dostigao 13 procenata, vlada je nametnula strožiju politiku protiv „balona od sapunice“ u industriji (livnicama čelika, na primer) i na tržištima aktiva (nekretnina), što stvara uslove za korekciju na početnom stadijumu.

Ekonomska teorija govori da se sve krize izazivaju „balonima od sapunice“ ili pregrevanjem: znači, ako se uspe izaći na kraj sa tim „balonima“, onda je moguće sprečiti krize. Najvažnija stvar u „ciklusu krize“ nije politika stimulacije ekonomije na račun budžeta pošto kriza već nastupi, već preventivno delovanje za vreme ekonomskog buma u cilju zaustavljanja rasta „balona od sapunice“ u ranom stadijumu.

Nisam sasvim siguran da svi kineski političari vladaju disciplinom „savremena ekonomija“. Ali, po svoj prilici, ono što oni rade u praksi pokazuje se boljim od onog što rade njihove kolege u nekim drugim zemljama – značajna pažnja prema liberalizaciji tržišta, ali premalo pažnje prema „hlađenju“ ekonomije za vreme buma i formiranja „balona od sapunice“.

Problem svetske ekonomije je u tome što su se svi setili Kejnzove pouke (Džon Mejnard Kejnz, engleski ekonomista) o neophodnosti anticiklične politike samo onda kada je kriza već počela i nisu preduzimali nikakvo simetrično mešanje u ekonomiju u vreme koje je prethodilo bumu. Kontrola ekonomskog buma je važnija jer to omogućava borbu protiv onog što u prvom redu i izaziva krizu.

U izvesnom smislu ono što čini Kina čini mi se stvaranjem pravog „kejnsinskog sveta“: povećanje udela privatnog biznisa i slobodnija cenovna konkurencija na mikronivou, a takođe aktivna anticiklična politika na makronivou.

Mogu postojati i drugi faktori koji mogu usporiti ili prekinuti ekonomski rast Kine. Samo se nadam da budnost političara neće splasnuti (već će se čak i pojačati), što će omogućiti da se istorija brzog ekonomskog rasta Kine nastavi i u narednih 10, 20, ili 30 godina.

Project Syndicate, SAD


Е сада овај најважнији део који је можда тешко прогутати, али тако је. Кина је као што сам показао успела да преброди кризу и са овом стопом привредног раста који бележи озбиљно прети САД да постане водећа економија света већ кроз пар година.
Велики економски и политички савезници американаца годинама, европљани, нагло се последњих година заокрећу економској сарадњи превасходно са Кином, а такође и осталим земљама и полако избацују САД као свог главног трговинског партнера. Амери покушавају на разне начине да врате ЕУ у претходне трговачке оквире, али безуспешно. Издају кредите како би их оптеретили или условили, али еу и даље не мења своју трговинску политику. Када су видели да више од тога нема вајде, или бар од таквих мера, одлучују да ослабе, па чак и униште ЕУ.
Крећу од Грчке, која је у целој овој причи небитна, али нажалост држава која од свих чланица ЕУ земља има највише америчког капитала. Амери повлаче своја средства и изазивају велике немире у ЕУ. Грчка је била само почетак, наставља се са свим земљама редом, оним редоследом одакле прво треба извући капитал. Осим тога, нашли су још неколико начина да ослабе инвестиције у ЕУ, и поједине чланице натерају да се још више задуже, и то управо преко Рејтинг агенција.
Не знам колико је о томе било приче у Србији, јер једно време нисам читао наше новине, али је у Аустрији добрих месец дана, можда и више то била ударна вест. Али ајде да објасним за сваки случај. У свету постоје многе Рејтинг агенције које оцењују кредитни бонитет земаља и тиме дају информације инвеститорима да ли је у ту земљу повољно улагати или не. Већина бонитет оцењује са словима од А(као најбоља оцена) па на даље.
Међутим три агенције(све три америчке) имају примат на овом пољу и може се рећи да се њихов глас највише броји. Између осталих, ту спада и агенција "Standards and Poor" која је била у жижи европске и аустријске јавности. Иако су прве две агенције тек неким земљама одузеле један ниво кредитног бонитета, "Standards and Poor" је то урадила девет европских земаља у веома кратком року. Ту су се нашле и Француска и Аустрија, које су се са правом буниле да је то више политичка него економска одлука, јер су нпр оне имале много боље стандарде који се оцењују од Велике Британије, која је задржала своје оцене. Највише је негодовања изазвала пристрасност англосаксонаца, покушаји да се одвуче пажња од самих САД, које су задужене до гуше. Наравно, земље евро зоне имају велике проблеме, па је смањивање њиховог рејтинга разуман потез, али је код американаца такође јако лоше стање.
Након ових догађаја немачка владајућа коалиција је у заједничком саопштењу изнела став да је време да се оконча са америчким монополом и да се формира независна европска рејтинг агенција. Уследио је и позив да се не ломе руке поводом смањења рејтинга, већ да се они једноставно игноришу.

Све ово што сам написао ће неки вероватно протумачити као немогуће, али морате разграничити то што су они у ратовима били на непријатељској страни од нас, и то што се они данас боре за себе, а не једни за друге. Дакле ове приче поткрепљујем великим истраживањима, а време ће показати ко је био у праву.


НПЛ wrote:
Quote:
По Селентеовим речима, у Кину се такође не треба уздати. Када Американци и Европљани престану да купују кинеско смеће, Кина ће смањити увоз сировина и енергије из земаља чије сировине су јој биле неопходне у време бума, што ће довести до зачараног круга растуће незапослености и пада економских активности.


И заборавих само нешто на ово да додам и што ми је била кључна реченица да оценим којој фракцији Селенте припада. Они би волели да се у Кину не треба уздати, али на њихову жалост Кина ће ипак ако се овако настави успети да их победи у њиховој игри. Осим ако не смисле нова правила...


млади делија wrote:
Ах ти економисти Laughing

Селенте је рекао да су те и те земље у кризи и дуговима, а ти си нам објаснио зашто, али суштина је да су у кризи. Америка је такође у дубокој кризи и дуговима, практично на издисају и очекује се само дан када ће пући и то се осетити у великој мери.
Ти нам сажвака економским језиком како је дошло до кризе 2008., а ако си рецимо гледао филм "Inside job" видео си да су исти ти људи који су ту кризу направили и, како каже у филму, који требају да буду кривично гоњени, сада их је Обама вратио на исте позиције. Такође и оно повећање границе задуживања су многи економски стручњаци (вероватно да знаш боље од мене) оценили као велику грешку, итд. Да не бих сад и ја давио о разлозима и узроцима, јер нисам због тога поставио овај текст, зауставићу се овде.
Текст сам поставио да би се можда неко запитао о последицама и да би макар почео да размишља у том правцу како опстати када дође до тих катаклизмичних догађаја, који неминовно предстоје и то врло скоро.
А да ли ће Селентеов рок од 90 дана за конкретно ЕУ или макар за пропаст неких банака бити тачан или дужи видећемо, све у свему неће бити ништа чудно ако буде у праву.


Критичар wrote:

Ево само повезано са дискусијом "младог делије" и "НПЛ"-а један врло поучан цртаћ у коме су многе важне ствари сажвакане и представљене на најпростији могући начин народу да може да разуме :
"Амерички сан"

http://www.youtube.com/watch?v=4iZa2UnO1MA&feature=relmfu

Exclamation


Сербо Макарид wrote:
Критичар wrote:
Некако ми није у реду да се пише на другим темама после онога што се догодило у Египту, барем дан два...
Ма има пуно материјала да се постави за многе ствари којих смо се дотакли на овој теми, али некако се не осећа интересовање медју људима. Не могу да разлучим да ли им је све јасно и свега преко главе, или су сви легли на руду и баве се неким тривијалним стварима. Зато и немам жељу да пишем или постављам било шта.
Ево само повезано са дискусијом "младог делије" и "НПЛ"-а један врло поучан цртаћ у коме су многе важне ствари сажвакане и представљене на најпростији могући начин народу да може да разуме :
"Амерички сан"

http://www.youtube.com/watch?v=4iZa2UnO1MA&feature=relmfu

Exclamation

Одличан филм, за оне који разумеју енглески нешто слично...
http://www.youtube.com/watch?v=M_3T-Af57Pg&feature=related
Wink


Сербо Макарид wrote:

Ах да на ово треба додати још једно питање, који је то Банкир дошао из Америке на балкан, постао битан политичар, био против конфедерације државе након чега је уседио њен распад, ратови, кризе, задужења? А да при том једну добру ствар (читај одлуку) за државу и њен народ није направио?


Vuk Mandusic wrote:
СМ ! Иначе био је на ''банкарском усавршавању'' код Хенрија Кисинџера,једног од владара из сенке.И онда дошао на вишестраначје у Србији,узео власт и ...


Критичар wrote:
Још један занимљив документарац на исту тему, али из мало другог угла:
"Камасутра за банкаре"

http://www.youtube.com/watch?v=QRKlBIM9Acg&feature=related

Exclamation Exclamation Exclamation
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 19:32    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
Потврда мојих теза из претходног поста (ови из преса као да читају поруке па постављају сваки дан текстове који потврђују моје писање Very Happy )

Quote:
Ekonomski institut: Raste zaduženost lokalnih samouprava

Dug lokalne samouprave u Srbiji dinamično raste i premašio je dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je danas saradnik Ekonomskog institita Vladimir Vučković.

Na predstavljanju novog broja biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je to podatak iz polovine 2011. i da ima indicija da je dug porastao u drugoj polovini godine.
Vučković je istaao da će država povodom rasta duga lokalne samouprave morati nešto da uradi, jer taj dug ulazi u ukupni javni dug koji je stigao do gornje granice od 45 odsto bruto domaćeg proizovda (BDP) "ili je i preskočio".
U dugu lokalne samouprave dominira dug Beograda, koji učestvuje sa tri četvrtine, rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog saveta.
Autor teksta u novom MAT-u o zaduženosti lokalnih samouprava Ivan Nikolić je rekao da su lokalne samouprava polovinom prošle godine, prema podacima Uprave za javni dug, bile zadužene 64 milijarde dinara.
Od te sume Beograd je zadužem sa 46,8 milijardi dinara, dok su druge lokalne samouprave neuporedivo manje zadužene od glavnog grada, rekao je on i precizirao da je naredni grad po zaduženosti Niš sa 1,6 milijardi dinara, Novi Sad sa 1,5 milijarde i Kragujevac sa dugom od 1,3 milijarde dinara.
Nikolić je precirao da je Beograd samo za most preko Save zadužen 289 miliona evra.
On je rekao da je problem sa praćenjem zaduživanja lokalne samouprave to što ne postoji transparentnost i naveo da su poslednji podaci koje je objavila Uprava za javni dug iz juna prošle godine.
Pprema rečima Nikolića, ažurniji su podaci koje objavljuje Narodna banka Srbije, ali, kako je napomenuo, ta instutucija prati samo zaduživanje kod domaćih banaka.
Prema podacima NBS lokalne samouprave su u decembru prošle godine kod domaćih banka bile zadužene 25 do 26 milijardi dinara, rekao je Nikolić, ističući da su lokalni organi vlasti povlačili novac pre svega kod međunarodnih finansijskih institucija.


А сад мало што се тиче будућности,иако има елемената за тему еу-да или не, али овде сам почео писање што се тиче тих ствари. Прво ћу написати неке критеријуме које по Копенхашком уговору Србија мора да испуни како би ушла у еу. Нашао сам аналитички извештај Европске комисије за Црну Гору па ћу на основу тих теза извући закључке што се тичу наше земље.Наравно овде се умногоме преплићу политика и економија и многе друге ствари, па ћете сами извући закључак где припадамо.
Дакле свака будућа чланица мора да испуни три критеријума:
1.политичке критеријуме
2.економске критеријуме
3.правне критеријуме


Најважнији део који се тиче правних критеријума
Quote:
1.3. Regionalna pitanja i međunarodne obaveze
Crna Gora ima dobre bilateralne odnose sa ostalim zemljama obuhvaćenim procesom proširenja i
susjednom EU državom Italijom. Saradnja je naročito dobro razvijena sa zemljama zapadnog Balkana
po pitanju ekonomske razmjene, turizma, odbrane, upravljanja granicama, saobraćaja i energetike.
Zajednički granični prelaz, prvi u regionu, otvoren je nedavno između Crne Gore i Albanije. Crna Gora
je potpisala i sveobuhvatni sporazum o graničnom prelazu sa Bosnom i Hercegovinom. Međutim, još
se očekuje razgraničenje sa Hrvatskom, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. Bivša
jugoslovenska Republika Makedonija je jedina zemlja u regionu sa kojom je potpisan sporazum o
dvojnom državljanstvu.
Politički sporazum sa Hrvatskom o zajedničkom podnošenju pitanja razgraničenja na Prevlaci
Međunarodnom sudu pravde još uvijek nije propraćen formalnim sporazumom o podnošenju. I pored
toga, privremeni granični aranžman, uspostavljen protokolom iz 2002. godine funkcioniše nesmetano.
U odnosima sa Srbijom povremeno postoje trzavice, uglavnom zbog toga što je Crna Gora priznala
Kosovo. Raspad državne zajednice je protekao glatko. Međutim, postoje otvorena pitanja kao na
primjer: okončanje raspodjele imovine (pokretne i nepokretne) i odgovornosti i pravo na državljanstvo
(naročito u pogledu dvojnog državljanstva).
Odnosi sa Kosovom su generalno dobri. Ipak, Crna Gora je, pored otvorenog pitanja razgraničenja,
postavila pitanje eksplicitnog priznavanja crnogorske manjine na Kosovu. Crna Gora takođe očekuje da
Kosovo unaprijedi uslove za povratak raseljenih lica. Odgovor Kosova na ova pitanja je u velikoj mjeri
pozitivan.
Sve u svemu, Crna Gora zadovoljava uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja (PSP) o saradnji sa
Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i regionalnoj saradnji. Crna Gora je ohrabrena da
nastavi svoj angažman u regionalnoj saradnji i da jača bilateralne odnose sa susjednim zemljama.
Otvorena bilateralna pitanja treba riješiti.

Дакле ову тачку наша држава никако не може испунити, јер су потребни добросуседски односи са лажном државом Косово. У случају да испуни, ми више нисмо Србија!!!
До прошле године је што се тиче политичких критеријума постојала и тачка која се тиче сарадње са хашким трибуналом, али је нажалост она испуњена.
Још једна ствар, борба за уједињењем свих Српских држава у једну би тим чином престала да постоји.

Економски критеријуми
Quote:
Evropski savjet u Kopenhagenu je 1993. godine definisao sljedeće ekonomske kriterijume za
pristupanje Evropskoj uniji.
- postojanje funkcionalne tržišne ekonomije;
- kapacitet zemlje da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnih snaga u okviru Unije;
Ovi kriterijumi su povezani. Funkcionalna ekonomija će se bolje nositi sa pritiscima konkurencije i, u
kontekstu članstva u Uniji, govorimo o unutrašnjem tržištu.
Nakon kratkog istoriskog pregleda ekonomskog razvoja i politika, izvještaj nastavlja sa sagledavanjem
obima u kojem je Crna Gora ispunila dva ekonomska kriterijuma koje je uspostavio Kopenhaški
Evropski savjet.


Дакле ми ове услове не можемо ни на који начин испунити наредних 30 година. Показатељи из моје претходне поруке су довољни да вам то потврде. Добра ствар је то што би нас натерали да све функционише како треба и што би нам економија постала јача, али је проблем што ми немамо систем којим би то постигли осим новим задуживањима и дужничким ропством који би отплаћивале генерације и генерације после нас.

Quote:
3.1. Poglavlje 1: Slobodno kretanje roba
Načelo slobodnog kretanja roba podrazumijeva da se proizvodima mora trgovati slobodno sa jednog na
drugi kraj Unije. U jednom broju sektora, ovo opšte načelo je pomognuto harmonizovanim
regulatornim okvirom koji prati „stari pristup“ (koji definiše precizne specifikacije proizvoda) ili „novi
pristup“ (definiše opšte zahtjeve proizvoda). Prenošenje harmonizovanog zakonodavstva kojim se
regulišu proizvodi podrazumijeva set obaveza koje se razmatraju u okviru ovog poglavlja. Nesmetano
sprovođenje i valjana primjena acqius-a zahtijeva dovoljan administrativni kapacitet za prijavu
ograničenja u trgovini i za sprovođenje horizontalnih i proceduralnih mjera u oblastima kao što su
standardizacija, ocjena usaglašenosti, akreditacija, metrologija i nadzor nad tržištem


Ово смо ми испунили још пре три године, па је једнострана примена Прелазног трговинског споразума са ЕУ током 2009. године коштала Србију, према неким проценама, између 80 и 100 милиона евра. Та средства представљају разлику између царина које су могле бити наплаћене за робу увезену из земаља ЕУ да Србија није примењивала споразум и реалних царинских прихода које је остварила од 30. јануара 2009, када је почела једнострана примена, до краја прошле године.
Али се зато испуњавају разни услове да се кредити у том износу добију.
Па онда видите ово http://www.naslovi.net/2011-12-06/mondo/srbija-na-komsijama-zaradi-1-3-milijarde/3010786 .

Quote:
3.11. Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj
Acquis u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja obuhvata veliki broj obavezujućih pravila, od kojih se
mnoga direktno primjenjuju. Pravilna primjena ovih pravila i njihovo efektivno sprovođenje, kao i
kontrola od strane efikasne državne uprave, su ključni za funkcionisanje Zajedničke poljoprivredne
politike. Sprovođenje Zajedničke poljoprivredne politike zahtijeva uspostavljanje agencije za plaćanje i
sistema upravljanja i kontrole, kao što je Integrisani sistem administracije i kontrole, kao i sposobnost
sprovođenja mjera ruralnog razvoja. Države članice moraju biti u stanju da primjenjuju zakonodavstvo
EU o šemama direktne podrke i da sprovode organizaciju zajedničkog tržišta za razne poljoprivredne
proizvode.


Ова обавезујућа правила су јако интересантна. Питајте наше сељаке шта значе...


Quote:

3.14. Poglavlje 14: Saobraćajna politika
Zakonodavstvo EU u oblasti saobraćaja ima za cilj poboljšanje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta,
podsticanjem efikasnih, ekoloških i pristupačnih saobraćajnih usluga. Acquis u oblasti saobraćaja
obuhvata drumski, željeznički, vazdušni i pomorski saobraćaj kao i unutrašnje plovne puteve. On
reguliše tehničke i sigurnosne standarde, socijalne standarde, i liberalizaciju tržišta u kontekstu
jedinstvenog evropskog saobraćajnog tržišta.


Ово је јако добра ствар и веома би нам значила, јер знате и само који хаос влада на нашим путевима. Па онда лепо све ове у затвор.


Quote:

3.15. Poglavlje 15: Energetika
Energetska politika Evropske unije ima za cilj da unaprijedi konkurentnost, osigura bezbjednost
nabavke i zaštiti životnu sredinu. Evropski propisi u oblasti energetike sastoje se od pravila i politika
koje pokrivaju konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje energetsko tržište (posebno otvaranje tržišta
električne energije i gasa), unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje
krizama i obaveze u odnosu na bezbjednost naftnih zaliha, nuklearnu energiju i nuklearnu bezbjednost i
zaštitu od radijacije.


За ове ствари нам апсолутно није потребна еу, јер знамо ко је у свету један од највећих извозника енергената и које земље су на врху ове пирамиде.


Quote:
3.17. Poglavlje 17: Ekonomska i monetarna politika
Evropsko pravo u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrži pravila kojim se zahtijeva nezavisnost
centralnih banaka u državama članicama i zabrana kako direktnog finansiranja javnog sektora od strane
centralnih banaka tako i privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama. Od država
članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike i da poštuju pravila opsežne procedure u
slučaju manjka kao i Pakta o stabilnosti i rastu. Nacionalne centralne banke će poštovati Statut
Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB) kao i Evropske centralne banke (ECB). Nove članice
takođe imaju obavezu da ispune kriterijume za usvajanje eura. Dok ne pristupe euro-zoni, one će
učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU) kao države članice sa izuzećem i moraće tretirati
svoju politiku stope razmjene kao stvar od opšteg interesa.


Ово је јако широка тема, па се не бих пуно задржавао на њој, много је комплексно да бих могао да опишем у једној поруци. Али знаћете већ и сами шта значи, чак и ови што се не баве економијом.


Quote:
3.19. Poglavlje 19: Socijalna politika i zapošljavanje
Evropsko zakonodavstvo o socijalnoj politici i zapošljavanju uključuje minimalne standarde u oblasti
radnog prava, jednakih mogućnosti, zdravlja i sigurnosti na radu i antidiskriminacije. Države članice
učestvuju u evropskim političkim procesima u oblastima politike zapošljavanja, socijalne inkluzije i
socijalne zaštite. Socijalni partneri država članica učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou.
Evropski socijalni fond (ESF) je glavni finansijski instrument putem kojeg EU podržava sprovođenje
njenih strategija zapošljavanja i doprinosi naporima socijalne inkluzije.


Још једна веома важна и веома добра ствар.


Quote:
3.24. Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbjednost
Politike EU imaju za cilj da održe i dalje razvijaju Uniju kao prostor slobode, pravde i bezbjednosti. U
oblastima kao što su spoljne migracije, azil, kontrola granica, vize, pravosudna saradnja u krivičnim i
građanskim stvarima, policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma, saradnja u
oblasti narkotika i carinske saradnje, potrebno je da države članice budu odgovarajuće opremljene kako
bi adekvatno implementirale rastući okvir zajedničkih pravila. Iznad svega, ovo zahtjeva snažne i dobro
integrisane kapacitete u agencijama za sprovodjenje zakona i ostalim relevantnim tijelima kako bi se
dostigli neophodni standardi. Profesionalna, pouzdana i efikasna policijska organizacija je od izuzetnog
značaja.


Ма геј је ок, идемо лудница, хеловин парти, жене у црном, данас смо сви тако кул, јеботе 21. век је...Све ово у неограниченим количинама!


Quote:
Najdetaljniji dio politike EU u oblasti pravde, slobode i bezbjednosti je Acquis za oblast Šengena, koji
podrazumijeva ukidanje kontrola unutrašnjih granica u EU. Za novu državu članicu, značajni dijelovi
Acquis-a za oblast Šengena implementiraju se nakon odvojene odluke Savjeta koja se donosi nakon
pristupanja


Безвизни режим је свакако много значио за грађане Србије, али знамо сви шта смо прошли да бисмо до њега дошли. И једна од ствари за које сам увек потенцирао да нам осим тога скоро па и ништа од еу не треба.


Quote:
3.31. Poglavlje 31: Vanjska, bezbjednosna i odbrambena politika
Zajednička vanjska i bezbjednosna politika (ZVBP) i Zajednička bezbjednosna i odbrambena politika
(ZBOP) zasnivaju se na zakonskim aktima, uključujući pravno obavezujuće medjunarodne sporazume, i
na strateškim dokumentima. Acquis u ovoj oblasti se sastoji od političkih deklaracija, zajedničkih
akcija, zajedničkih pozicija i sporazuma. Države članice moraju biti sposobne da vode politički dijalog
u okviru ZVBP-a, da se usklade sa EU deklaracijama, učestvuju u EU akcijama, i primjenjuju
dogovorene restriktivne mjere. Zemlje-aplikanti moraju da se postepeno uskladjuju sa EU
deklaracijama, id a primjenjuju restriktivne mjere kada i gdje je to potrebno.


Значи, наша војска за њихове потребе! За ситуације као што су КиМ, убудуће би наши војници тукли локални народ који им није ништа крив, уместо да бране свој незаштићени на својој Светој земљи!


Ајде да направим кратак резиме свега написаног. Ми морамо да разграничимо да ли хоћемо Косово и Метохију или чланство у еу. Обе ствари не можемо никада имати, тако да већ на почетку све ово што сам писао пада у воду. Али у случају да не постоји та препрека, следи оно што се може прочитати између редова. Еу би нас натерала на многе ствари које бисмо морали да испунимо како бисмо постали пуноправни члан (нпр. ЦГ је морала да призна КиМ иако верујем да је 95% држављан ЦГ против те одлуке, геј параде, војске, слобода говора коју можете слободно да читате као изјаве чеде шмрка и остале наркоманске елите са наташом кандић о геноцидним творевинама итд.) . Од еу бисмо имали и неке користи, као ствари које би морали да урадимо како би уредили одређена привредна поља и које сам нагласио као добра. То доводи до закључка да нама еу не треба због неких нама непознатих ствари, већ да нашу "политичку елиту" и "политичке криминалце" доведе у ред. Зашто бисмо ми морали да прогутамо толико тога да би нам неки Белгијанац рекао да је Динкић крао? Да је мишковић монополиста? Да је Ђилас тајкун?
Је ли то цена коју треба да платимо да бисмо живели нормално? Зар је немогуће наћи некога ко ће водити државу и бринути о оваквим стварима? Зар мислите да је једини пут тај да се извињавамо коме где стигнемо, да спуштамо главе пред нашим ратним херојима које смо као последње сеоске џукеле отерали на пут без повратка, да продамо наш национални идентитет, да се одрекнемо своје вере, да у Србији у будућности једемо само генетску храну јер сељаци неће моћи да продају своје производе, да уживамо у свим "лагодностима" мултинационалних компанија које ће једине опстати? Јел то цена?

Што се тиче економских погледа, навешћу вам примере Норвешке, Швајцарске и уопште целог остатка света који није у Европи. То не значи да ми треба да се изолујемо од свих, јер то не смемо! То само значи уску сарадњу све док нас партнери поштују. То значи добру сарадњу која ће натерати еу да нам нуди чланство ако уопште остану, па да наш народ на основу свих елемената одлучи да ли припадамо тамо или не. То не значи погињање главе и спуштање панталона на сваки услов који ти се постави. Знате и сами када бисте нешто продавали нпр на базарима како бисте прошли ако бисте имали свој став, а како када бисте прихватали све понуде купаца. Зато Срби памет у главу, веру на прво место и праве људе на праве позиције!!![/quote]

ana wrote:
Quote:
Посланици Европског парламента, који зарађују више од 14000 евра мјесечно, лажирају присуство ради добијања дневница.
Ово је прави разлог зашто политичари толико желе чланство у ЕУ


http://www.youtube.com/watch?v=EXEHBHUk6JU


НПЛ wrote:

Није то свакако прави разлог. Тј није једини. Они који нашим политичарима управљају имају за њих један правац којим морају да се крећу и ако скрену са тог пута...
Они свакако добијају много више од тих 14 000, да ли финансирањем од стране странаца или крађом пошто нема ко да их контролише... па вероватно и једно и друго. Много веће су паре у питању од 14 000 евра. Јер ако је пишљивих 14 000 у питању, па дај да скупимо да их изфинансирамо за једно годину дана да нас не јебу бар толико...


ana wrote:

Сладак си. Али немој да заборавиш само једну ствар –свако полази од себе када размишља о неком другом.
Ти полазиш од себе када размишљаш о њима – ти своју душу не би продао ђаволу ни за 14 милиона или милијарди а камоли за пишљивих 14 сомића еврића.
Они када размишљају о нама полазе такође од себе и мисле ако се они јебу за долар/евро, да ћемо и ми. Ако је наша сила вера, њихова сила је новац.
Само један долар је њима ВРЕДНИЈИ од једног људског живота. То је некоме ко још није изгубио душу тешко да схвати али је тако.

Погледај/те само једног Била Гејтса који се истриповао да може новцем да управња судбином целог човечанства. Најгоре од свега што такве будале имају своје слуге. И што се те слуге трипују да су наши владари.


НПЛ wrote:

Слажем се ја са тобом о свему томе, потпуно си у праву, али зар стварно мислиш да они 12 година јуре за нечим и да ће јурити још 10 због 14000? Ја ти само кажем да су много веће паре у питању и други циљеви, а ово још дође као кец на десетку.
А ево нпр, Динкић јадничак који је живео у станчићу од 50так квадрата који је показивао пред сваке изборе, и ону кутију са цд-овима који су му све што има, чуо сам да је купио пре пар месеци стан на НБГ у згради која је још увек у изградњи и када су по правилу увек најниже цене(како изградња напредује тако и цена скаче), у износу од 300 до 500 хиљада, не могу са сигурношћу да тврдим. А комшија му Николић (ваљда човек хтео да испуни обећање да ће се преселити из Ђинђићеве улице па оно била много добра понуда...).
И онда да ли на основу овога(па чак били и трачеви, имаш хиљаде других примера) мислиш да ти људи јуре за еу због 14 000, или јер су већ добили огромне паре да буду про-западњачки оријентисани и што ће још добити, а и још покрасти у тој "борби"?
А сети се примера оних који су били натерани од стране хашког трибунала да лажно сведоче, какве су то понуде биле (верујем да знаш). Колико су тек онда веће награде за оне који ће управљати целим народом? Мноооого,много веће...

И још неке ствари које се надовезују на моје поруке:
Хтео деда Цветко да нас још задужи, али изгледа да су му рекли полако брате. Писао сам већ колико нас је задужила ова влада, али мисле да то није довољно. http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/202846/MMF+pozitivno+ocenio+mere+NBS+za+sni%C5%BEaavnje+inflacije.html

Па се онда 69 милиона прода за дан, да би замаскирали шта се ради. Уместо да се улажу паре у привреду која ће донети дугорочне приходе...
http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/202822/Novi+rekordni+pad+dinara%2C+NBS+prodala+68%2C5+miliona+evra.html

А оно што сам причао о америма и о повлачењу капитала, па ево га и код нас иако код нас хвала Богу немају баш толико
http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/202640/Dinar+se+smrzao+na+-+108%2C4.html


Критичар wrote:
Дејвид Ајк на ХРТ-у 13/01/2012

http://www.youtube.com/watch?v=dPAG5qCXvjg&feature=related

Exclamation


Mali Boki wrote:


николаБГ wrote:
Преносимо текст угледног светског економисте Јозефа Стиглица о четири начина на која је ММФ уништавао земље које су му се обраћале за помоћ. Резултате деловања ова четири корака наши грађани могу да препознају и на својој кожи. Оно што следеће можемо очекивати је све веће и веће смањивање социјалних давања…
(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four steps to damnation“, април 20

Четири корака до проклетства

Перфидно смишљени сценарио је следећи:

Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.

Први корак: Приватизација

Прво што влада земље-жртве треба неодложно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских подузећа која чине кичму привреде једне земље.

Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних подузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив.

Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне посљедице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој. „Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијања провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Стиглиц.

Други корак: Либерализација

Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље.

Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“.

Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана.

Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Стиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.

Трећи корак: Тржшно одређивање цена

Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.

Четврти корак: ММФ-оф протест

Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла.

Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи.

Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.


Mali Boki wrote:
николаБГ wrote:


Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.
.


...један од примера из скорије историје који ми је предочен у разговору са Господином ( http://www.delije.net/forum/viewtopic.php?t=8941&postdays=0&postorder=asc&start=195)... где је тадашња Индонежанска власт покушала да спречи и рекла неку врсту НЕ исисавању новца из земље, као што је Никола горе и написао. После тога је уследио овај потез ммф-а, брзо повлачење капитала, укидање свих "повластица"... и полагани хаос у земљи. Сад си ме подсетио на то све...


[quote="Критичар"]"Proizvodnja sijalica od 100 i 75 vati već je zabranjena u Evropskoj uniji, a do septembra biće zabranjena proizodnja i svih ostalih klasičnih sijalica. Štedljive sijalice su pet puta efikasnije, a troše i do 80 odsto manje struje."

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/303858/Stare-sijalice-treba-zameniti-stedljivim

У овом документарцу можете видети шта је у ствари права истина и колико је у ствари важна штедња.
Молим вас погледајте овај документарни филм (52:45) до краја, многе ствари ће вам бити јасније како шта функционише, сијалице су ту најмање битне ...

http://www.youtube.com/watch?v=Ci26oQT82bs&feature=channel_video
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 19:58    Post subject: Reply with quote

Quote:
Читао сам шта си писао о условима за приступање ЕУ, па ме занима пар ствари:

1. Може се чути, од многих политичара, да ми од ССП-а имамо више штете него користи, а и сам си написао да смо 2009, због тога изгубили око 100М евра, па ме занима колико за државу као што је наша Србија значе толике паре, и да ли ми имамо икакве користи од тог споразума ? Лако се израчуна да до 2022 (коју узимају као нови рок, до кога улазимо у ЕУ) ми изгубимо 1 милијарду е.

2.Какве последице би Србија трпела, када би променила политику ( одбацила ово досадашње "ЕУ нема алтернативу" ) пре свега мислим на економске ? Колико ја знам најбољи животни стандарт је у Швајцарскок и Норвешкој које нису чланице?

3.Да ли Србија излаз из ове кризе може да тражи у пољопривреди? Мислим да 10% пољопривредног капацитета није искоришћено..

4.Какву ми корист можемо имати од Русије? Шта нама, конкретно Руси могу да помогну, инвестирају итд. Пошто колико ја знам најјача светска економија је САД, а европска, Немачка.

5.У вези цртаћа који је поставио "Критичар" , да ли то значи да те Федералне резерве, управљају светом, тј. Америком, па преко ње целим светом? Да ли то значи да су сви ти председници, конгресмени, само параван за неколико банкара који воде главну реч?


Копирао сам од једног члана приватну поруку, надам се да неће замерити.

1. Што се тиче ССП-а није у питању толика сума, пошто је он колико ме памћење служи ратификован и од друге стране, па је оно што сам написао износ који смо платили беспотребно. За тих 100 милиона је могло да се реновира колико болница? Колико домова за незбринуту децу? Ометену у развоју? Колико манастира на КиМ да се обнови?

2. и 4. питање су некако повезани. Дакле ми по мени, као што се могло прочитати између редова у мојим прошлим порукама, морамо да одбацима ту политику. Јер само тако можемо постати равноправан партнер европској унији и једино тако нећемо имати политичка условљавања. То што су се до сада наши политичари водили управо том тезом нас је и довела до овде. Наравно, ствар је у томе што ми економски морамо да сарађујемо са еу хтели ми то или не. Свако ко другачије каже, или лаже или не зна. Али та сарадња треба да се заснива на другачијем нивоу. Ми не смемо да се изолујемо од остатка европе јер бисмо аутоматски пропали, али свакако можемо полако да повећавамо извоз у Русију, да јачамо еконмску сарадњу са Кином, са свим земљама са којима ћемо имати фер однос. Швајцарску и Норвешку сам навео као пример да се и ван еу може функционисати како треба, али ми нажалост не можемо да пратимо њихове моделе, јер су то државе са другачијом гео,политичком,привредном и ресурсном структуром. Наш највећи савезник треба да буде управо Русија а ако Бог да за који месец када буде формирана и све земље евро-азијске уније у коју би и Србија у догледно време требала да уђе. Значи и ти Руси који имају исти политички однос са еу су једни од највећих трговинских партнера еу. Отприлике на тај начин треба да се заснива и наша политика.
Што се тиче тог пројекта евро-азијске уније, цитираћу бившег и будућег председника Русије како би стекли увид у то шта ће та унија да представља:

То је пројект који је, без претеривања, историјски камен међаш не само за наше три земље него и за све државе на постсовјетском простору.

У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив и привлачан, стабилан и дугорочан пројект за грађане и бизнис, који не зависи од ћудљивости текуће политичке или било какве друге коњуктуре.

Напомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЕС) 2000. године. И у коначном збиру управо су логика тесне, међусобно корисне сарадње и схватања да постоје заједнички стратешки национални интереси навели Русију, Белорусију и Казахстан да формирају Царинску унију.

Првог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило формирање јединствене царинске територије са јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. Ми сада од Царинске уније чинимо корак према Јединственом економском простору (ЈЕП). Стварамо колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге.

За грађане ће укидање миграционих, пограничних и других баријера, такозваних „радних квота" значити могућност да без било каквих ограничења бирају где ће живети, стицати образовање и радити.

Велике могућности се отварају и за бизнис. Говорим о новим динамичним тржиштима, где ће постојати јединствени стандарди и захтеви за производе и услуге, при чему ће у вечини случајева они бити унификовани са европским. То је важно с обзиром да сада сви ми прелазимо на савремене техничке правилнике, и усаглашена политика ће нам омогућити да избегнемо технолошке неусклађености и тривијалне неподударности производа. Штавише, свака компанија из наших земаља ће у свакој држави чланици ЈЕП фактички имати сва преимућства домаћег произвођача укључујући и приступ државним поруджбинама и уговорима.

Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да прођу пут од Европске заједнице за угаљ и челик, па до Европске Уније. Формирање Царинске уније и ЈЕП се одвија много динамичније с обзиром да оно узима у обзир искуства ЕУ и других регионалних заједница. Ми видимо њихове и јаке и слабе стране. И у томе је наша очевидна предност, која нам омогућава да избегнемо грешке и не допустимо понављање разних бирократских оптерећења.

Кoнтуре пројекта

Од 1. јануара 2012. године у пуној мери ће прорадити и Суд ЕврАзЕС. Да се обраћају том суду по свим питањима која су повезана с дискриминацијом и нарушавањима правила конкуренције и равноправних услова вођења бизниса, могу не само државе него и сви учесници у економском животу.

Суштинска карактеристика Царинске уније и ЈЕП је и постојање наддржавних структура.

Стварање Царинске уније и Јединственог економског простора дају у перспективи основу за формирање Евроазијске економске уније. Истовремено ће ићи и постепено ширење круга чланова Царинске уније и ЈЕП на рачун пуноправног прикључења Киргизије и Таджикистана.

Не заустављамо се на томе и поставићемо пред себе амбициозни задатак: да се подигнемо на нови, још виши ниво интеграције - према Евроазијској унији.

Како ми видимо перспективе и контуре тог пројекта?

Као прво, не ради се о томе да у овом или оном облику поново стварамо СССР. Наивно би било покушавати да рестауирамо или копирамо оно што је већ остало иза нас у прошлости, међутим тесна интеграција на новим вредносним, политичким и економским основама - то је захтев нашег времена.

Ми предлажемо модел снажне наднационалне заједнице, која је способна да постане један од полова савременог света и при том да игра улогу ефикасне „споне" између Европе и динамичног Азијско-тихоокеанског региона. То значи и да је на бази Царинске уније и ЈЕП неопходно прећи на тешњу координацију економске и валутне политике те створити пуновредну економску унију.

Обједињавање природних ресурса, капитала, огромног људског потенцијала омогућиће Евроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за привлачење инвеститора, за стварање нових радних места и иновативних производњи. И упоредо са другим кључним играчима и регионалним структурама - попут ЕУ, САД, Кине, АТЕЗ (Азијско-тихоокеанска економска заједница) - обезбеђивати стабилност глобалног развоја.

Као друго, Евроазијска Унија ће послужити као својеврсни центар даљих интеграционих процеса. То јест, формираће се путем постепеног спајања постојећих структура - Царинске уније и Јединственог економског простора.

Даље, Евроазијска Унија - то је отворени пројекат. Ми поздрављамо прикључење њему и других партнера, првенствено земаља из Заједнице Независних Држава. Притом не мислимо било кога пожуривати или подстицати. То мора да буде суверена одлука сваке државе, коју налажу њени сопствени дугорочни национални интереси.

Еу или еврозес – лажна дилема

Овде бих хтео да дотакнем једну, по мом мишљењу, веома важну тему. Неки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то наводно у супротности са њиховим европским избором.

Сматрам да је то лажна дилема. Ми се не спремамо да се од било кога ограђујемо нити да се било коме супротстављамо. Евроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део Велике Европе, коју обједињују јединствене вредности слободе, демократије и тржишних закона.

Још 2003. године Русија и ЕУ су се договорили о формирању заједничког економског простора, о координацији правила економске делатности без стварања наднационалних структура. Да бисмо развили ту идеју, предложили смо Европљанима да заједно размислимо о стварању хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока, о зони слободне трговине и чак о већим облицима интеграције, као и о формирању усаглашене политике у сфери индустрије, технологија, енергетике, образовања и науке. И на крају, о укидању визних ограничења. Ти предлози нису остали да висе у ваздуху, већ их европске колеге детаљно разматрају.

Сада ће учесник дијалога са ЕУ постати Царинска а убудуће и Евроазијска Унија. На тај начин улазак у Евроазијску Унију, поред директних економских користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и са јачих позиција интегрише у Европу.

Осим тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијске Уније и ЕУ у стању је да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат.

Данас је очигледно да је светска криза, која је избила 2008. године, имала структурни карактер. Ми и сада видимо њене јаке последице. Корен проблема се налази у нагомиланим глобалним дисбалансима. При том веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја.

Према нашем мишљењу, излаз може да буде израда заједничког приступа, што се каже, „одоздо". Испрва, унутар постојећих регионалних структура - ЕУ, НАФТА, АТЕЗ, АСЕАН и других, а затим путем дијалога између њих. Управо из таквих интеграционих „циглица" може да се изграде стабилнији карактер светске економије.

На тај начин наш интеграциони пројект се подиже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за економски развој, ствара додатне конкурентске предности. Такво обједињавање напора ће нам омогућити не само да се упишемо у глобалну економију и систем трговине него и да реално учествујемо у процесу израде решења која стварају правила игре и одређују контуре будућности.

Убеђен сам да је стварање Евроазијске Уније ефикасна интеграција - то је онај пут који ће омогућити њеним чланицама да заузму достојно место у сложеном свету 21. века. Само заједно наше земље су способне да се упишу међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса, да постихну успех и просперитет.

Најважнији делови ауторског текста В. В. Путина, објављеног у водећем руском дневном листу „Известија" под насловом „Нови интеграциони пројект за Евроазију - будућност која се рађа данас". На српском језику текст је објављен на сајту www.факти.орг


И још нешто о Русима и њиховом економском моделу:
Русија претендује на улогу једног од нових економских центара света. Покретач развоја може постати излаз на принципијелно други технолошки ниво. Ово је изјавио премијер-министар Владимир Путин на инвестиционом форуму „Русија-2012“, који је у Москви окупио водеће руске и стране стручњаке.

Председник владе сматра да ће ово моћи да се оствари не само уз помоћ увођења нових технологија и иновација, већ и уз промену културе вођења бизниса, као и инвестиционе климе и образовног система. „Предстојеће деценије су време великих изазова, ризика и промена. Услед тога ће се неизбежно појавити нови економски центри света и сигуран сам да ће један од њих бити Русија,“ – истакао је премијер.



Очигледно је да свет више неће бити онакав какав је био. Ако се оно што се дешава измери историјским категоријама, чини нам се да се ради о завршетку периода који је трајао скоро пет векова доминације низа држава у политици, економији и финансијама. Главни центри светског пораста се померају ван граница условног историјског Запада. Створена је стабилна илузија да човек може да се богати и да троши не бринући се о својој ефикасности и конкурентој способности, да је могућ пораст без развоја, пораст за дуг. У суштини, тако је и било.

Владимир Путин сматра да ризик још једне у низу глобалних рецесија и даље остаје, а појава новог модела раста може потрајати. По његовом мишљењу, постоје два сценарија развоја ситуације. У првом случају постојећи проблеми ће се само заоштрити у ситуацији неспособности за доношење кардиналних одлука на националном и међународном нивоу. Позитиван сценарио претпоставља одрицање од економије „мехура од сапунице“ и повратак на реалну економију која не ствара деривативе, већ радна места. Премијер је истакао да ће Русија морати да решава сопствене националне задатке у контексту глобалне трансформације и имајући у виду да је нестабилност светске економије попримила дуготрајни карактер. Међутим, земља има историјску шансу да искористи природне предности за корениту модернизацију. Русија је већ призната у свету као земља с тржишном економијом, нагласио је премијер.



Ове године ћемо се коначно придружити СТО. Од 1. јануара 2012. године почео је с радом јединствени економски простор (ЈЕП) Русије, Казахстана и Белорусије. Крећемо се према дубљим облицима интеграције – Евроазијском савезу. Већ данас заједничко тржиште ЈЕП броји 170 милиона људи. А БДП земаља-учесница премашује три трилиона америчких долара. По овом показатељу смо премашили Немачку и заостајемо само за САД, Кином, Индијом и Јапаном. Сама Русија заузима шесто место у највећим светским економијама. Имамо све претпоставке да уђемо у петорку.

Владимир Путин је подсетио да се данас предузимају озбиљни кораци за кардиналне промене економског модела. Формира се план отварања милиона нових радних места у несировинским секторима. Реализује се пакет мера против корупције. У најскорије време ће се појавити овлашћено лице за заштиту права свих предузимача, а не само иностраних инвеститора. Руско корпоративно законодавство ће бити усклађено са законима водећих европских земаља. Русија треба да избије на 20. место у рејтингу привлачности земаља за вођење бизниса. Данас заузима тек 120. позицију. Премијер је на форуму практично изложио први пакет предлога за побољшање инвестиционе климе, који се тиче области енергетике и вођења послова.

Јасно је да планови овако великих димензија доносе одређени ризик. Пре свега он је повезан с порастом социјалних обавеза државе. Бивши министар финансија Алексеј Кудрин сматра да се у последњих година примећује очигледан заокрет у ову страну.



2008. године је био одобрен Путинов план. Пензијска реформа, по размерама трошкова и њен механизам, повећање одбрамбених трошкова и других социјалних обавеза су значајно прекорачили ове планове. За две године смо одступили од овог програма. Наизглед, учинили смо неке добре ствари, али смо вероватно ограничили могућности у другим правцима, на пример, у изградњи инфраструктуре. После кризе, кад смо усвајали масу мера за борбу против кризе, изгубили смо границу где треба да ради држава, а где бизнис.

Уосталом, без обзира на мишљење „главног скептика у земљи“, како је Алексеј Кудрин назван за време рада у влади, управо социјалне обавезе према грађанима Владимир Путин сматра приоритетом за државу. А основа корените модернизације је енергија људи.



Све промене треба да се ослањају на људе, на њихову унутрашњу тежњу да промене нашу земљу. Тако је било и две хиљадитих кад смо сакупљали Русију, тако ће бити и сад, у принципијелно новој етапи нашег развоја. Сигуран сам да ће енергија грађанско друштва, а пре свега његове креативне класе, постати главна покретачка снага развоја Русије.



3. питање је једно од питања на која ће други дати бољи одговор од мене, али свакако то треба да буде наш ослонац у будућности (много материјала повезано са тим се може прочитати на теми "Храна данас" . Ево један можда мало конфузан текст, али свакако са доста занимљивих информација.

Годинама и деценијама слусамо константну политичку пропаганду како Србија има највеће компаративне предности у пољопривреди и да ова грана треба да буде носилац извозне понуде ове земље и главни спољнотрговински адут. Усуђујем се рећи да оваква констатација извире искључиво из извозног биланса пољопривреде који се вешто користи не само међу политичарима него, на жалост, и међу неким колегама економистима који су такође постали робови вишегодишње мантре. Да ли је Србија заиста пољопривредна земља? Сви природни и демографски показатељи дају за право овој констатацији. Србија јесте пољопривредна земља јер спрам своје површине има изузетно велико учешће пољопривредног земљишта у укупној површини (када се каже пољопривредно земљиште онда треба имати на уму да се то не односи само на оранице и ратарске културе него и на погодности тла за гајење воћа, поврћа, винограда, пашњаке и сл.).

Озбиљан аналитичар приликом овакве врсте закључивања мора поћи од следећих претпоставки:

Квалитативне анализе пољопривредне производње у смислу формирања бруто додате вредности;
Учешће екстензивне пољопривреде у укупној додатој вредности пољопривреде производње;
Приносима пољопривредних кулутра;
Главним извозним производима и положају земље у међународној размени истих;
Тренутној светској коњуткури, тј. колико на извозне резултате утиче тренутна ценовна коњуткура а колико сама понуда пољопривредних производа и вишак вредности у односу на улагања.

Ради детаљније анализе извозних могућности пољопривреде биће презентиран један мањи део детаљне студије коју је аутор радио за потребе Привредне коморе Србије и која носи наслов ’’Секторска анализа спољнотрговинске размене и конкурентности привреде Србије’’. Приказаће се наравно само мали део сектора пољопривреде јер је пројекат комерцијалног карактера.

Сектор пољопривреде је подељен на две групе:

Група класификована према хармонизованој царинској тарифи од 01-09;

Група 10 размена цереалија односно ратарска производња где Србија има доминантну позицију у извозу свих пољопривредних производа.



Размена производа секотра пољопривреде
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 20:03    Post subject: Reply with quote

Није могло да стане у прошлу поруку:
3. питање је једно од питања на која ће други дати бољи одговор од мене, али свакако то треба да буде наш ослонац у будућности (много материјала повезано са тим се може прочитати на теми "Храна данас" . Ево један можда мало конфузан текст, али свакако са доста занимљивих информација.

Годинама и деценијама слусамо константну политичку пропаганду како Србија има највеће компаративне предности у пољопривреди и да ова грана треба да буде носилац извозне понуде ове земље и главни спољнотрговински адут. Усуђујем се рећи да оваква констатација извире искључиво из извозног биланса пољопривреде који се вешто користи не само међу политичарима него, на жалост, и међу неким колегама економистима који су такође постали робови вишегодишње мантре. Да ли је Србија заиста пољопривредна земља? Сви природни и демографски показатељи дају за право овој констатацији. Србија јесте пољопривредна земља јер спрам своје површине има изузетно велико учешће пољопривредног земљишта у укупној површини (када се каже пољопривредно земљиште онда треба имати на уму да се то не односи само на оранице и ратарске културе него и на погодности тла за гајење воћа, поврћа, винограда, пашњаке и сл.).

Озбиљан аналитичар приликом овакве врсте закључивања мора поћи од следећих претпоставки:

Квалитативне анализе пољопривредне производње у смислу формирања бруто додате вредности;
Учешће екстензивне пољопривреде у укупној додатој вредности пољопривреде производње;
Приносима пољопривредних кулутра;
Главним извозним производима и положају земље у међународној размени истих;
Тренутној светској коњуткури, тј. колико на извозне резултате утиче тренутна ценовна коњуткура а колико сама понуда пољопривредних производа и вишак вредности у односу на улагања.

Ради детаљније анализе извозних могућности пољопривреде биће презентиран један мањи део детаљне студије коју је аутор радио за потребе Привредне коморе Србије и која носи наслов ’’Секторска анализа спољнотрговинске размене и конкурентности привреде Србије’’. Приказаће се наравно само мали део сектора пољопривреде јер је пројекат комерцијалног карактера.

Сектор пољопривреде је подељен на две групе:

Група класификована према хармонизованој царинској тарифи од 01-09;

Група 10 размена цереалија односно ратарска производња где Србија има доминантну позицију у извозу свих пољопривредних производа.



Размена производа секотра пољопривреде (тарифни ставови од 01-09) у 000 еура

http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-1.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-2.jpg

Пољопривредни производи сврстани у ову групу се могу квантификовати на следећи начин:

Србија има позитиван спољнотрговински биланс код извоза смрзнутог воћа и поврћа;

Негативан спољнотрговински биланс је забележен углавном код следећих производа;

Сезонског воћа и поврћа;
Воћа и поврћа које се не производи у Србији.

Кретање цена основних пољопривредних призвода у свету у периоду 1981-2011 године[1]

Кукуруз

Добри извозни резулати код житарица, пре свега кукуруза се могу приписати само доброј светској коњуткури која је почела од 2009 године и која и сада има повољне тенденције и поред благог пада цена у 2010 години. Иста ситуација је и код пшенице. Међутим веома је индикативно следеће поређење остверених приноса главних ратарских култура у Србији.

Пшеница

Индкес цена пољопривредних инпута од 1981-2011 године

Из табеле приноса основних пољопривредних кутлура у Србији уочљиво је да нема клваитиативних основа за велико задовољство јер Србија годинама има стаганцију приноса основних пољопривредних култура јер:

Употреба средстава за прихрану је на субоптималном нивоу диктирано је девастацијом пољопривреде, неадекватних откупних цена и велике задужености самог сектора пољпопривреде;

Немогућности сопственог финансирања обртних средстава или пак репродукционог циклуса у пољопривреди;

Непостојање јасне стратегије развоја пољопривреде;

Неадекватна расподела аграрног бужета;

Раст инпута пре свега нафте и деривата, семена, ђубирав и сл
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-3.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-4.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-5.jpg

Конкурентност пољопривреде Србије (Ц.Т. 01-09) у 2010. години у 000 еура
концентрација извоза изражена кроз ГХ Индекс[1]
Највећи део извоза је концентрисан само на неколико тарифних ставова:

Смрзнуто воће и поврће

Конзервисано воће и поврће

Живе животиње (говеда)

Без диферсификација и интезиварања извоза интезивних делатности (производња и прерада меса и месних прерађевина) производња готових производа од воћа и поврћа као и супституције домаће тражње уместо увозних производа за које постоје изразито повољне педолошке и климатске карактеристике пољопривреда ће бити практично извозно неактивна грана привреде поготово имајући у виду следеће чињенице:

Допринос кретања светских цена извозним резултатима српске прољопривреде;
Стање светске коњуктуре као и неизвесност трајања исте.

Оно што забрињава је да приноси у Србији стагнирају у претходним годинама и да приноси у 2011 години су на нивоу од 1985 године иако је семенски сортимент неупоредиво потентнији него 1985 године, посматрајући кроз генетски потенцијал родности и приноса. Такође се површина засејаних култура значајно смањује и поред позитивне извозне коњуктуре што је својеврсни нонсенс.





[1] Израчунавањем коефицијената концентрације извоза (и увоза) може додатно указати структурне карактеристике спољнотрговинске размене Србије. Да би добили одговор на питање у којој мери је српска извозна понуда специјализована, односно да ли је српски извоз компаративно посматрано високо специјализован, користићемо Модификовани Гини-Хиршманов коефицијент концентрације робног извоза. Макисмална вредност овог индекса је 1 ако је цео извоз из једног сектора или робне групе. Велика дисперзија извоза даје ниску вредност овог коефицијента.

Модификовани Гини-Хиршманов коефицијент концентрације робног извоза израчунава се на следећи начин.

и = 1…н

н – број робних група

Xиј – вредност извоза (увоза) сектора ‘’и’’ из земље ‘’ј’’ у одређеној години

Xј – вредност укупног извоза (увоза) дате земље у истој години

http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-6.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-7.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-8.jpg
http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/drag-agri-9.jpg

5. И што се тиче задњег питања, да нажалост је тако.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 20:18    Post subject: Reply with quote

Мислим да нико није постављао филм "The Money Masters" до сада на форуму. Свако кога занима на који начин је дошло до тога да федералне резерве управљају светом треба ово да погледа. Ја нажалост још нисам стигао да одгледам све јер је из 22 дела од по 11мин, али ових сат и по које сам погледао су јако интересантни и поткрепљују све приче доказима о Ротшилдовима и о њиховом деловању. Има и превод на српски, а надам се да га неће скинути са јутјуба како то обично буде...

Први део
http://www.youtube.com/watch?v=eX6Njs0oAzs&feature=youtube_gdata_player
Други део
http://www.youtube.com/watch?v=jpT42ZqMQ4Y&feature=related
Трећи део
http://www.youtube.com/watch?v=lqXuD1wlOTo&feature=related

И тако даље...
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 15 Feb 2012 20:29    Post subject: Reply with quote

Одрадимо посао и нема нас више Wink
http://dnevnenovine.rs/ekonomija/robert-zelik-se-povlaci-30-juna/
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 16 Feb 2012 14:35    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
Е овако прво ћу поставити овај цитат из преса од пре неки дан, који се повезује на моје претходне постове:
Quote:
SVE VEĆI PROBLEMI GRAĐANA U OTPLATI KREDITA
Lični bankrot spas za dužnike

Rešenje: Proglašenje bankrotstva, koje su zapadne zemlje odavno uvele, bilo bi zaštita i za građane Srbije koji ne mogu da vraćaju dugove.
Probleme u otplati kredita u Srbiji ima oko 90.000 građana, a trenutno je aktivirana 271 hipoteka. Zbog gubitka posla ili smanjenih primanja, sve je više građana koji su zapali u dugove i ne vide izlaz iz takve situacije. Spas za njih bilo bi proglašenje ličnog bankrota koje su zapadne zemlje odavno uvele.
Iako bi mogućnost da proglase lični bankrot građanima bukvalno spasla život, jer u strahu da će im zapleniti imovinu, a porodicu ostaviti na ulici, mnogi jedini izlaz vide u samoubistvu, u Srbiji se o tome još ne razmišlja. Poslednji slučaj ovakve ljudske tragedije dogodio se prošle nedelje u Kragujevcu, kada se Milan S. (57) ubio, i to kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću zbog dugovanja.

Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti ako bankrotirate:

- Odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu
- Hrana i ogrev za potrebe dužnika i celog domaćinstva za tri meseca
- Novac dužnika koji ima stalna primanja do iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
- Ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopise, porodične slike
- Pomagala koja su invalidu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija
- Poštanske pošiljke i novčane doznake upućene dužniku pre nego što mu se lično uruče

Otpis dela duga

Zakonska odredba proglašenja ličnog bankrota postoji gotovo svuda, a uvedena je i u nekim zemljama u okruženju. U Americi je, na primer. 2009. godine više od milion građana proglasilo bankrot. Stručnjaci objašnjavaju da se lični bankrot proglašava u dogovoru sa bankom i sudom, i predstavlja zaštitu za onog ko je zapao u dugove.
- Prvo se popisuju celokupna imovina i prihodi dužnika, a on je zaštićen jer se po zakonu ne mogu prodavati njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje, ali ostavlja se mogućnost da se dug naplati iz budućih prihoda u roku od tri do pet godina. Takođe, često se otpisuje i deo duga. Cilj nije da se dužnik sankcioniše, već da mu se ostavi mogućnost da ponovo počne da zarađuje - objašnjavaju stručnjaci.
Važna stavka je i da u većini zemalja koje su uvele mogućnost ličnog bankrota banka dužniku ne sme da uzme više od dve trećine primanja.
U Srbiji ovakav propis o ličnom bankrotstvu ne postoji, ali u NBS objašnjavaju da se kod nas to reguliše drugačije.

Hrvatska odustala od ličnog bankrotstva

Hrvatski ekonomski stručnjak Damir Novotni kaže da se u toj zemlji razmatralo uvođenje zakona o ličnom bankrotu, ali se odustalo.
- Ispostavilo se da u Sloveniji, koja je taj zakon uvela pre nekoliko godina, ljudi nisu hteli da prijave bankrot. U Hrvatskoj smo razmišljali da prijavljivanje ličnog bankrota bude zakonska obaveza, ali na kraju se odustalo od toga - ističe Novotni, i dodaje da u Sloveniji nakon proglašenja bankrota sud vodi lične finansije i pomaže dužniku, a banka tom klijentu ne sme da uzme više od dve trećine prihoda.
- Ako dužnik nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje. Zakon predviđa da dužniku ne mogu da se oduzmu odeća, obuća, hrana, medalje, ratne spomenice i ogrev dovoljan za tri meseca - kažu u NBS.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi takav zakon, koji bi pomogao dužnicima, svakako trebalo doneti. On ističe da su banke bukvalno mamile građane da uzimaju kredite, a sada ih ne interesuje da li mogu da ih otplaćuju.

Banke navukle građane

- Banke su navukle građane na kredite reklamirajući navodno povoljne uslove. Predstavili su kredite kao jeftinu opciju da se lako dođe do novca, stana ili automobila. I državne finansijske ustanove su, umesto da upozore građane da dobro razmisle da li da se zadužuju, maltene terale ljude da uzimaju kredite. A sada su im ti isti građani krivi što ne mogu da otplaćuju dugove - ističe Popov.
On ipak ne veruje da će banke prihvatiti da se uvede zakon koji omogućava proglašenje ličnog bankrotstva.
- Zaduženost građana je sve veći problem, ali bez ozbiljnih namera nadležnih ne vidim kako to može da se reši - kaže Popov.


А пошто се то тиче лично наше земље и пошто сам добио 2 слична питања која се односе на статус Србије у тој целој причи, и на њену будућност, написаћу неке занимљиве информације које се тичу банкарског система Србије, и које нећу за сада пуно коментарисати, већ ћу оставити вама да процените у чему је проблем...
Од 2001. године до данас држава је банка само на име камата исплатила око 22 милијарде евра, остало је још око 20 милијарди.
У производном сектору је за исти период без посла остало око 933 000 људи.
Каматне стопе за стамбене кредите на годишњем нивоу у Србији су 5,82 %, док су европским земљама у просеку 3,26 %
Српски привредници на инвестиционе кредите плаћају 7,89% камате на годишњем нивоу, а у евро зони 2,92%.
Последња наша влада која је изабрана 2008. године ће ући у историју као влада која је највише задужила Србију. За три године позајмила је 5,7 милијарди евра. Спољни дуг на почетку мандата је износио 8,7 милијарди, данас је већ преко 14 милијарди.
Међутим проблем је што се новац од кредита троши на текућу потрошњу, државних инвестиција практично нема. Привреда враћа дугове и отпушта стотине хиљада људи.
Уништавањем банкарског домаћег система, режим од 2000.године је дозволио страним банкама, нешто до тада невиђено у свету, да нове стране банке већ у старту повећају свој капитал од средстава штедње грађана и из других локалних извора.
Примера ради, Рајфајзен банка је унела капитал у износу од 5 милиона евра, да би достигла укупно вредносну имовину и износу од 802 милиона евра (по извештају НБС).
У тој банци држан је битан део новца од 2 милијарде од ликвидираних домаћих банака.
Општине по Србији су морале да прибегну алтернтивном покривању дефицита, и то најчешће задуживањем код домаћих страних банака. Тај износ задуживања је 6 пута већи од износа из 2008. године.
У Немачкој, Француској, Италији и Шпанији учешће страног капитала на домаћем тржишту је 13%. У ширем окружењу "старе европе" је 19%. Просек за "посрнуле земље нове европе" је 75%. У Србији је 90%.
Међу педесет водећих банака Балкана ниједна није из Србије.
Дакле ово су само неки финанијски показатељи, а да притом нисам набрајао социјалне, политичке итд...
Наредних дана ћу се позабавати још неким стварима које ћу покушати да предочим, и о мом мишљењу којим путем Србија треба да иде у будућности,као и о другим питањима на која сам обећао да ћу одговорити.

А што се тиче Критичаревог цртаћа који је стварно одличан, хтео сам само да споменем да јесте на једноставан начин приказано како то функционише, него само неке ствари морају мало да се прокоментаришу како се не би стекао погрешан утисак. Нисам гледао ко је направио филм, али претпостављам да су амери пошто је пар пута споменута реч наша власт,наша влада,наш народ итд. Дакле може се стећи утисак да они не криве понекад владу сад, већ само федералне резерве и(или) "владаре из сенке". Поготово у делу када причају о председницима који су се супротставили постајању ове институције. Значи то је можда било некада! Данас су сви председници и све владе или постављене од стране ових људи или раде у дилу са њима. Не раде они само на сопственом богаћењу,него и на богаћењу и јачању своје државе(не повезујте је са народом). Да ли због тога да би имали јачи утицај у свету због ситауција као што су авганистан,ирак,либија и немогућност да им се неко супротстави у монополу и доминацији долара или због патриотизма процените опет сами. Пар пута се провлачи као јадна наша држава,јадна влада, па сам због тога ово написао, али су сви они у истом кошу. За све остало немам никакве замерке.



http://www.ekonomist.rs/vesti/srbija/174584.html
У мом цитату изнад видите и коме дугујете те паре!

http://www.ekonomist.rs/vesti/svet/172960.html
А овима дугује држава.


Teкст са једног блога шта представља тај ММФ, пошто мислим да је већини лакше тако да схвати него да објашњавам са еконмским појмовима:

Кредити ММФ – како функционишу?



За вецину грађана,ММФ је нека малтене добротворна институција,која помазе дрзавама у финансијским проблемима,и позајмљујци им новац,спрецава банкрот.

Ову верзију ствари нам нуде и домаци политицари,и маинстреам медији.Права истина је међутим мало другација.



Где ММФ уђе,ту трава не расте.ММФ помазе дрзавама у финансијским проблемима таман толико колико и дилер хероина помазе зависнику.

Одреди му дозу,која це му привремено уцинити добро,али се опет мора вратити по јос,и тако у круг,све до тоталног унистења.



Прица поциње тако сто ММФ даје дрзави позајмицу. Али ММФ нема негде скривене те милијарде, наслагане на гомили. Он једноставно измисли, креира, остампа тај новац, који евентуално има покрице у обвезницама неке дрзаве, које су такође стампане произвољно, без покрица.



Новац који ММФ даје је креиран,како на западу казу „оф тхе тхин аир“

Када се тај исти новац враца ММФ-у,он није креиран,јер дрзаве немају ту могуцност. Он је добијен из рада, природних ресурса, сировина задузене дрзаве, новац пореских обвезника. Дакле ММФ из ницега, добија несто.



Добар пример за то је помоц ММФ-а Грцкој,од 110 милијарди евра. Да ли је стварно могуце, да у времену кризе, постоји негде толики новац? Наиван је свако ко верује у то. Но посто је Грцка део еврозоне,овај финансијски фикс це на дузе стазе донети само једно – наравно, то је инфлација.



Не мозес стампати новац,да би вратио дуг самом себи. То је спирала,која мора пуци.

Од грађана Србије се весто крије искуство Аргентине са ММФ-ом. Као и код нас, и Аргентицима су продаване прице како договори са ММФ-ом доносе стабилност, стране инвестиције, одговорну економску политику.



Да ствар буде јос гора, вредност пезоса је везана за вредност долара. Остра фискална политика, прецењена вредност пезоса, вртоглаво растуци спољни дуг, финансијски резови у јавном сектору, довели су до наглог пада стандарда становниства, и квалитета зивота уопсте.



Да ли вам све ово звуци познато? Инвеститори су се повукли из Аргентине, пезос је дозивео крах, а банке су обуставиле исплату новца грађанима.

На крају,главоње ММФ-а и председник Де ла Руа су хеликоптером побегли из Аргентине, јер народ није висе могао да трпи банду, изасао је на улице, настали су нереди, и било је десетине мртвих људи.



Слицно се ММФ провео и у Еквадору, а слаг на торти је открице да је ММФ забрањивао дрзавама Африке са којима је сарађивао да тросе хуманитарну помоц добијену из иностранства, на здравство и социјална давања.



Овај криминални акт је обелоданио Марк Ваисброт, финансијски струцњак из Васингтона.

У ствари, то је оно сто у бити ради ММФ – грубо крси суверенитет дрзава, одређује унутрасњу политику земље.



Све то је условљавено великим позајмицама које претходно даје. Онда одређује мере, нпр.замрзавања или смањивање плата у јавном сектору и пензија, како би се дуг благовремено вратио.

Мозда опет звуци познато? Када је у Еквадору скоро 80% прихода од нафте исло на врацања дуга ММФ-у,то је био сигнал за узбуну.



Вецина дрзава све ово јако добро знају, па зато углавном избегавају ММФ, цији се удео у „помоци“ смањио за око 80% од 2004.

На залост, не знају све дрзаве ово. А мозда и знају, али праве се да не знају.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 17 Feb 2012 01:30    Post subject: Reply with quote

Ово је један јако добар текст од пре 2 године (али је и даље актуелан и биће још увек док се нешто у држави не промени).

Упркос економском колапсу, Србија ни данас нема ваљану анализу узрока свог индустријског посртања. Уместо анализе, нуде се два површна објашњења, оба на ивици фразе.

На једној страни политичари уверавају јавност да су домаће муке последица светске економске кризе. Ову заблуду ће блиска будућност развејати, и Србија ће вероватно остати у стању хроничне кризе и када срећнији део света из ње изађе.

На другој страни економски стручњаци, који се најчешће чују, економске проблеме Србије виде у нереформисаној држави која није створила институционални и системски оквир за привлачење иностраних улагања. Ово је уопштено и превише лако, готово олако, објашњење узрока деиндустријализације земље.

Без обзира на све институционалне мањкавости, а њих је много, Србија је привукла велики број инвеститора у финансијски сектор, малопродајну мрежу, некретнине, производњу пива, цемента, цигарета, мобилну телефонију итд. Ове инвестиције повезује иста нит – све су оријентисане ка домаћем тржишту и домаћем купцу, и готово све гравитирају развијенијим регионима. У Србији се доминантно инвестира у оне гране које се лако могу картелизовати или монополизовати, у услуге које се не могу пружати из иностранства, или у производњу робе код које трошкови транспорта играју велику улогу и коју увоз не може озбиљније угрозити.

У осталим привредним сегментима Србија је неатрактивна не само страним, већ и домаћим улагачима. Упркос бесмисленим пореским повољностима, упркос спремности државе да чини уступке који су често и претерани, извозно оријентисане инвестиције не долазе у Србију. Узроци овог проблема нису везани за лош институционални оквир, већ за промашену економску политику. Уз то, Србија нема никакву развојну политику, па је развој (у складу са владајућом неолибералном доктрином) наивно препуштен тржишту.

Економска политика је преурањеном и непотребном либерализацијом увоза, са једне стране, и политиком прецењеног динара, с друге, стимулисала увоз и трговину а дестимулисала индустрију, поготово ону која би извозила. Домаће плате и општи ниво цена су релативно високи (исказани у еврима по бесмислено ниском курсу), и то одбија инвеститоре који би производили за извоз. Каматне стопе (највише у Европи) енормне су, и дугорочно индустријско улагање не може издржати овај каматни терет. Лакше је, профитабилније и мање ризично увозити, него улагати у производњу. Све ово привредна структура Србије јасно показује.

Слабости нису само у сфери економске политике. Два додатна, крупна проблема угрожавају домаћи привредни развој и не могу се отклонити у кратком року.

Прво, Србија има трагично запуштену инфраструктуру. То се, са мањим нијансама, односи на све сегменте – путну, железничку и телефонску мрежу, водовод и канализацију, енергетску инфраструктуру итд. Проблем ове запуштености је све већи удаљавањем од економске осовине Београд – Нови Сад. Без квалитетне инфраструктуре развојне шансе Србије равне су нули.

Да би се проблем решио потребна су огромна улагања, по сваку цену, на сваки начин. По сваку цену значи по цену резања буџетске и личне потрошње, или краће, по цену пада и онако ниског животног стандарда. Уместо тога, држава политиком неекономских цена додатно поткопава сопствену инфраструктуру, креира неодрживе ценовне диспаритете и ствара климу хроничног дезинвестирања. Није нормално (према подацима ЕУ) да у држави пропале инфраструктуре грађани плаћају енергенте или телефонске услуге два пута јефтиније од европског просека, а да све остало плаћају или око просека, или изнад њега. Отклањање ових диспаритета је кључно за финансирање и развој инфраструктуре, и за нормализовање потрошачких навика друштва.

Друго, Србија нема довољно дисциплиновану нити довољно квалитетну радну снагу којом може привући стране инвестиције. Огроман број квалификованих људи и професионалаца је емигрирао и то је процес који се наставља. Данашњи образовни систем тај губитак не може брзо надокнадити ни по квалитету, ни по кадровској структури. Образовање све мање служи потребама привреде и друштва, а све више постаје уносан бизнис академских предузетника.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 17 Feb 2012 01:33    Post subject: Reply with quote

Такође текст из "Политике" од пре 2 године, који показује да се још увек ништа није променило од тада, написао сам у претходним порукама данашње стање банкарских камата и прихода.

Банке у Србије годинама наплаћају највеће каматне марже, а да при томе плаћају најнижи ефективни порез на добит у Европи. Таква каматна политика је огроман терет за грађане и привреду. Истовремено, порез на добит банкарског сектора занемарив је допринос буџету Србије.

Док су каматне стопе светских валута у сталном паду и налазе се на најнижем нивоу у последњих неколико деценија, у Србији је тренд супротан. Када светске каматне стопе падају, српске банке подижу своје марже и тиме надокнађују пад базних (либор, еурибор) стопа. Домаћи дужник је увек на губитку.

Каматне стопе у Србији су у просеку бар двоструко веће од оних у Хрватској или Мађарској, на пример. Према последњим расположивим подацима, просечна каматна стопа достигла је ниво од спектакуларних 21 одсто годишње. Просечна каматна стопа на краткорочне кредите становништву порасла је на бесрамних 57 одсто.

С друге стране, номинална стопа пореза на профит је 10 одсто и једна је од најнижих у Европи. У Србији,земљи финансијских чуда, банке не плаћају ни то. Ефективни порез, онај који заиста стигне до буџета Србије, знатно је нижи од 10 одсто. Користећи бесмислене пореске погодности многе банке, поготово оне највеће, годинама нису плаћале порез. Управо се у пореској сфери најјасније сагледава лудост система, али и систем у тој лудости. Илустрације ради, банке у Хрватској плаћају порез по стопи од 20 одсто. Слична је ситуација и у осталим земљама у окружењу.

Овакве погодности за банкарски сектор могуће су само уз подршку српских економских власти и уз „интелектуалну” подршку стручне јавности која не види апсурде финансијског система или се бар прави да их не види. То дирљиво разумевање за интересе банкарског сектора има дугу предисторију.

Србија се необјашњиво лако одлучила да угаси домаће банке и да банкарски систем препусти странцима. То није било довољно, па је и одличан (државни) платни промет, као и приход од њега, галантно пренесен на банке. Банкама је затим омогућено да готово све кредитне операције обављају (ефективно) у страној валути. Тиме је обесмишљено постојања динара, а сви валутни и каматни ризици преваљени су искључиво на привреду и грађане.

Када је привреда потонула под теретом дугова, влада је прискочила у помоћ и на буџет превалила део приватног каматног терета. Зачуђујуће је да држава при томе није захтевала снижење каматних стопа. Напротив, она буџетским новцем помаже да каматне стопе остану на високом нивоу. Ове мере ће се вратити Србији као бумеранг. Буџет је у дефициту, па ће сваки динар или евро који држава данас плати банкама за субвенцију камата, подршку „пунту” и сл. грађани и привреда сутра враћати кроз раст пореза. Ако порези не буду расли, буџетска издвајања за школство, здравство, социјална давања, за инвестиције у инфраструктуру итд. додатно ће се смањивати.

И Народна банка Србије (НБС) својом монетарном политиком обилато помаже банкарски сектор. Експлозивни прилив шпекулативног банкарског капитала је довео до вишка новца у оптицају и до перманентног инфлаторног притиска. Монетарни инструменти за неутралисање тог вишка новца могу шпекулативни капитал казнити, али и наградити. Подизањем стопе обавезне резерве, на пример, шпекулативни капитал се кажњава, а његов прилив дестимулише. Опредељење НБС било је другачије, па је изабран инструмент којим се шпекуланти награђују. Кроз тзв. репо-операције вишкови новца се повлаче из система, али на тако повучен некорисни новац НБС плаћа огромну камату. У последњих годину дана та камата се кретала између 16 и 19 одсто (ефективно), па су банке капитал радосно уносиле у Србију. На гусарској финансијској сцени транзиционих земаља, репо-операције су прескуп механизам за неутралисање шпекулативног капитала. Цену ће у крајњој инстанци поново платити буџет, дакле грађани и привреда Србије.

Нужна реформа српског пореског и монетарног система захтева време, али се неке мере већ сада могу предузети. Ако је влада, притиснута ММФ-ом, смогла храбрости да смањује плате и отпушта запослене, морала би скупити храброст и да коначно дирне у банкарске профите. Увођење додатног пореза за банке, од нпр. 10 одсто, уз укидање било каквих пореских повластица банкарском сектору морале би бити прве мере за помоћ празном буџету. Додатна, разумна мера била би лимитирање каматне стопе које банке могу наплаћивати клијентима. Држава мора заштитити своје грађане и привреду – не од тржишта и његових закона већ од антитржишне самовоље домаћих монопола и картела.
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 17 Feb 2012 01:55    Post subject: Reply with quote

Још нешто везано за пољопривреду о којој сам писао.Дакле последње три године дошло је до великог повећања цена хране на светском тржишту, и тај тренд је незаустављив.Оваква кретања се више не дају објаснити само климатским факторима, циклусима у производњи хране, или падом вредности долара (преко кога се цене хране исказују). Скок цена хране везана је за експлозивни раст светске популације. Повећана тражња сада долази из динамичних и многољудних држава у развоју. Оне морају обезбеђивати све веће количине хране, задовољавајући при томе и промењену структуре тражње. Ове земље су све богатије, хране се боље и разноврсније, па је велики раст цена меса, на пример, јасна илустрација тог феномена.Производња хране је угрожена и тиме што се земљиште све више користи за житарице у производњи биогорива. Проблем претеће енергетске оскудице се тако прелива и на тржиште хране и додатно подстиче раст цена.
На овакав изазов може се одговорити само повећавањем површина које се обрађују и подизањем продуктивности у пољопривреди што је лакше рећи него учинити. Нове обрадиве парцеле се могу добити крчењем шума, али тај процес додатно угрожава већ одавно нарушени еколошки баланс. Ако се изузму развијене земље, продуктивност у пољопривреди је и даље веома ниска, и ти се трендови не могу брзо променити. Овде су потребна не само огромна улагања у пољопривреду, већ исто тако и велика улагања у укупну инфраструктуру.
У оваквом амбијенту отпочела је грозничава борба за плодно земљиште у којој предњаче потенцијално најугроженији – Кина и Далеки исток, као и богате земље Блиског истока. Оне покушавају да у Африци, неким деловима Азије и Јужне Америке купе или дугорочно закупе огромне површине земљишта и тако обезбеде дугорочне и стабилне изворе хране. Срећом, уместо топова користи се новац, али то овај процес не чини мање контроверзним. На овај начин се потенцијално угрожавају дугорочни интереси локалног становништва и откупљује земља која је њихов највреднији, често и једини ресурс.
А на који то начин држава може да помогне пољопривреду. Ево навешћу вам један од примера који можемо видети у историји привреде САД када је држава за сваки долар прихода награђивала пољопривреднике са још једним доларом. То је довело до велике експанзије привреде у САД.
Србија би требала да користи новац за субвенционисање извозних производа у складу са стратешким планом развоја земље. Много више и на другачији начин.
Back to top
View user's profile Send private message
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 17 Feb 2012 17:52    Post subject: Reply with quote

Знаш ли можда податак које новчане валуте имају покриће у злату и колики је тај проценат.Ја колико знам наш динар има 8% покрића у злату???
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
НПЛ
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 21 Mar 2009
Posts: 722

PostPosted: 18 Feb 2012 00:26    Post subject: Reply with quote

Знаш како, пошто многе земље европске уније сада имају једну валуту итд. итд. могу ти навести однос покрића у злату у односу на девизне резерве (претпостављам да си на то мислио), и укупну количину злата које припада држави.
Прве су САД са око 8 133 тоне злата или 76,9% девизних резерви. Друга је Немачка са око 3 396 тона што чини 74,2% девизних резерви. Следе Италија (2 451), Француска (2 435), Кина (1 054), Швајцарска (1 040), Русија (873), Јапан (765) итд.
Аустрија има око 280 тона злата, а Србија 14 (по неким подацима 13) што опет не чини 8%, већ нажалост негде између 4% и 5%, зависи које податке уземемо.

Е сада нађох један текст на интернету везан за то, па кога занима и ко верује нек прочита, а ко ће знати праву истину...

Quote:
Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

Према расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.
Увиђајући опасност по земљу, кнез Павле је одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у мају 1939. године. Транспорт је извршио разарач "Београд" и тако је у Енглеску банку стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. У овој банци Народна банка Краљевине Југославије је већ имала 225 златних полуга, па је укупна резерва у Великој Британији увећана на 44.886,61 килограм чистог злата.
Карађорђевићи нису побегли са народним парама. Краљ Петар ИИ је из Никшића одлетео само са личним пртљагом. Кнез Павле је, са породицом, као што знамо, 27. марта 1941. године у поноћ укрцан у воз који га је одвезао у Грчку где је био предат Енглезима који су га интернирали у Кенију. Он је из Белог двора изашао само са личним пртљагом под строгом паском пучиста (браћа Кнежевићи су жалили што га тог дана нису убили). Често се у нашој писаној и електронској штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народној грбачи и да су они паразити којима ништа не треба вратити - ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и заснивају се на пропаганди коју су 60 и више година комунисти лансирали против својих непријатеља.
Након почетка Другог светског рата (1. септембра 1939), док се очекивао напад на Велику Британију, Савет земаљске одбране Југославије је донео одлуку да се злато хитно пребаци у Сједињене Америчке Државе. Уз велики ризик, у Њујорк је транспортован из Енглеске 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краја рата остало је 11.203,10 килограма.
Народна банка је организовала још два транспорта. У мају и јуну 1940. из Швајцарске, преко Атине, у Њујорк је упућено 344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата.
Уочи бомбардовања Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата.
Треба истаћи да је Народна банка 18. марта 1941. године, на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.
У трезорима у земљи остало је 10.701,11 килограма злата. Још 1939. године из Београда је евакуисано све злато: у ужички подземни трезор 9.611,30, док је у сарајевској филијали Народне банке остало 1.089,80 килограма.
Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, Хрват др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе.


Пучисти

Пучисти су потрошили много новца, скоро 30 милиона ондашњих долара (урачунато је и оних шест сандука које су са собом понели официри). Толико је коштало њихово избеглиштво у Енглеској и Америци. Толико је у злату коштала пропаст Краљевине.
Усред априлског дебакла, пучисти су се одлучили за бекство из земље, а 14. априла у манастиру Острог патријарх Гаврило је благословио и одлазак младога краља Петра ИИ.
А 15. априла 1941. најпре су евакуисани пучисти цивили, а 16. априла официри пучисти, па је после полетања последњег авиона за Грчку (тромоторни бомбардер "савоја маркети СМ - 79", којим је пилотирао ваздухопловни капетан Иван Доминко), у коме се налазио главни организатор пуча и бекства из земље, генерал Боривоје Мирковић, на никшићком аеродрому остало 190 сандука државног злата. У авионе је укрцано (због мале носивости и премного клијената за бекство) свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада је понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма). У Мирковићевом авиону било је највише сандука са златом - три. Близу грчке луке Превеза, генералов авион је погођен и разбио се приликом принудног слетања. Мирковићу су биле сломљене обе ноге. На грчку територију је било пребачено 216 политичара, пучиста, не рачунајући њихове жене, ближу и даљу родбину.
Злато које су пучисти донели у Енглеску морали су да депонују у Енглеској банци.
Прерачунато у доларе, то је износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по једнима, а по другима 245 килограма чистог злата. Од те суме су исплаћиване плате пучистима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру ИИ и његовој браћи, краљевићима Томиславу и Андреји (сви су добијали исту суму као и председници влада до 1952. године).
Али то није било све. Пучистичке владе: генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића, имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну је после рата остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Депозит у Бразилској банци (11.225.000 долара за продатих 20.002 килограма злата) нигде се не спомиње.
Према свему судећи, пучисти су у емиграцији потрошили 27.925.056,95 долара.
Шест сандука, које је узео генералитет, било је одмах предмет спора међу самим пучистима и због њих су падале тешке оптужбе за време такозване Каирске афере.
Шта се догађало са златом које је остало у Никшићу?
Италијани су узаптили 176 сандука или 8.393,22 килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један сандук. Озна је пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.
После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата и реституција утврђено је да је остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ. Нигде се не може наћи податак да је од Хрвата тражено да врате ону тону злата коју су њихове усташе узеле из трезора Народне банке у Сарајеву.
Може се са сигурношћу казати да је у Црној Гори украдено 100 килограма злата и то највише после бекства пучиста из Никшића.
Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата је преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?
Усташе су, видели смо, украле 1.089,80 килограма.
Ко је, после пучиста, највише узео?
Одговор је: Американци!
Ево како.
После рата САД су процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Реално, то је била сума између три и пет милиона долара. Американци су захтевали да Југославија то исплати из својих златних резерви које су биле чуване у Федералним резервама. Професор др Милан Бартош је сачинио приговор да је реч о депозиту у нужди, али је приговор одбијен. И тако су наши савезници Американци из југословенског депозита од 47.851,67 килограма монетарног злата узели себи 15.649,22 килограма.
Тешко је веровати да су Американци једноставно, као гусари, опљачкали Југословене. Нису они наплатили само имовину коју су комунисти конфисковали америчким грађанима 1948. године. Као плутократска, трговачка нација, они су наплатили све оно што су у виду помоћи (оружје, униформе, храна, возила, авиони...) за време рата испоручили Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима.
Ни то није било нешто ново. После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!
Американцима је после Другог светског рата успело да наплате све бомбе које су пред крај рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Лесковцу, Бихаћу... Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз, преко свог генерала Коче Поповића.
Back to top
View user's profile Send private message
ana
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 579
Location: Red&White Caffe

PostPosted: 18 Feb 2012 07:57    Post subject: Reply with quote

Како је могуће да се огромна Кина приклања малој Европи (која грца у дуговима) и још им помаже да одрже своју фиктивну финансијску мрежу преко које емитују огромне количине спекулативног новца – пре свега долара којим пратично пљачкају читав свет, а који је далко богатији робом, сировинама и радном снагом него читава ЕУ?
Веровали или не – нелогичност кинеске државне политике је само у томе што она одавно више није суверена држава већ само једна од колонија којом управљају западноевропски властелини подељени у више трговачких картела...

http://www.ivonazivkovic.net/KINA-PRVI-DEO/KINA-PRVI-DEO.html
_________________

Свануло је изнад цркве Св. Марка...
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Влада Делија
ДЕЛИЈА


Joined: 09 Oct 2010
Posts: 141
Location: СРБИЈА

PostPosted: 18 Feb 2012 10:11    Post subject: Reply with quote

НПЛ wrote:
Знаш како, пошто многе земље европске уније сада имају једну валуту итд. итд. могу ти навести однос покрића у злату у односу на девизне резерве (претпостављам да си на то мислио), и укупну количину злата које припада држави.
Прве су САД са око 8 133 тоне злата или 76,9% девизних резерви. Друга је Немачка са око 3 396 тона што чини 74,2% девизних резерви. Следе Италија (2 451), Француска (2 435), Кина (1 054), Швајцарска (1 040), Русија (873), Јапан (765) итд.
Аустрија има око 280 тона злата, а Србија 14 (по неким подацима 13) што опет не чини 8%, већ нажалост негде између 4% и 5%, зависи које податке уземемо.

Е сада нађох један текст на интернету везан за то, па кога занима и ко верује нек прочита, а ко ће знати праву истину...

Quote:
Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

Према расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.
Увиђајући опасност по земљу, кнез Павле је одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у мају 1939. године. Транспорт је извршио разарач "Београд" и тако је у Енглеску банку стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. У овој банци Народна банка Краљевине Југославије је већ имала 225 златних полуга, па је укупна резерва у Великој Британији увећана на 44.886,61 килограм чистог злата.
Карађорђевићи нису побегли са народним парама. Краљ Петар ИИ је из Никшића одлетео само са личним пртљагом. Кнез Павле је, са породицом, као што знамо, 27. марта 1941. године у поноћ укрцан у воз који га је одвезао у Грчку где је био предат Енглезима који су га интернирали у Кенију. Он је из Белог двора изашао само са личним пртљагом под строгом паском пучиста (браћа Кнежевићи су жалили што га тог дана нису убили). Често се у нашој писаној и електронској штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народној грбачи и да су они паразити којима ништа не треба вратити - ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и заснивају се на пропаганди коју су 60 и више година комунисти лансирали против својих непријатеља.
Након почетка Другог светског рата (1. септембра 1939), док се очекивао напад на Велику Британију, Савет земаљске одбране Југославије је донео одлуку да се злато хитно пребаци у Сједињене Америчке Државе. Уз велики ризик, у Њујорк је транспортован из Енглеске 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краја рата остало је 11.203,10 килограма.
Народна банка је организовала још два транспорта. У мају и јуну 1940. из Швајцарске, преко Атине, у Њујорк је упућено 344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата.
Уочи бомбардовања Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата.
Треба истаћи да је Народна банка 18. марта 1941. године, на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.
У трезорима у земљи остало је 10.701,11 килограма злата. Још 1939. године из Београда је евакуисано све злато: у ужички подземни трезор 9.611,30, док је у сарајевској филијали Народне банке остало 1.089,80 килограма.
Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, Хрват др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе.


Пучисти

Пучисти су потрошили много новца, скоро 30 милиона ондашњих долара (урачунато је и оних шест сандука које су са собом понели официри). Толико је коштало њихово избеглиштво у Енглеској и Америци. Толико је у злату коштала пропаст Краљевине.
Усред априлског дебакла, пучисти су се одлучили за бекство из земље, а 14. априла у манастиру Острог патријарх Гаврило је благословио и одлазак младога краља Петра ИИ.
А 15. априла 1941. најпре су евакуисани пучисти цивили, а 16. априла официри пучисти, па је после полетања последњег авиона за Грчку (тромоторни бомбардер "савоја маркети СМ - 79", којим је пилотирао ваздухопловни капетан Иван Доминко), у коме се налазио главни организатор пуча и бекства из земље, генерал Боривоје Мирковић, на никшићком аеродрому остало 190 сандука државног злата. У авионе је укрцано (због мале носивости и премного клијената за бекство) свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада је понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма). У Мирковићевом авиону било је највише сандука са златом - три. Близу грчке луке Превеза, генералов авион је погођен и разбио се приликом принудног слетања. Мирковићу су биле сломљене обе ноге. На грчку територију је било пребачено 216 политичара, пучиста, не рачунајући њихове жене, ближу и даљу родбину.
Злато које су пучисти донели у Енглеску морали су да депонују у Енглеској банци.
Прерачунато у доларе, то је износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по једнима, а по другима 245 килограма чистог злата. Од те суме су исплаћиване плате пучистима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру ИИ и његовој браћи, краљевићима Томиславу и Андреји (сви су добијали исту суму као и председници влада до 1952. године).
Али то није било све. Пучистичке владе: генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића, имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну је после рата остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Депозит у Бразилској банци (11.225.000 долара за продатих 20.002 килограма злата) нигде се не спомиње.
Према свему судећи, пучисти су у емиграцији потрошили 27.925.056,95 долара.
Шест сандука, које је узео генералитет, било је одмах предмет спора међу самим пучистима и због њих су падале тешке оптужбе за време такозване Каирске афере.
Шта се догађало са златом које је остало у Никшићу?
Италијани су узаптили 176 сандука или 8.393,22 килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један сандук. Озна је пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.
После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата и реституција утврђено је да је остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ. Нигде се не може наћи податак да је од Хрвата тражено да врате ону тону злата коју су њихове усташе узеле из трезора Народне банке у Сарајеву.
Може се са сигурношћу казати да је у Црној Гори украдено 100 килограма злата и то највише после бекства пучиста из Никшића.
Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата је преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?
Усташе су, видели смо, украле 1.089,80 килограма.
Ко је, после пучиста, највише узео?
Одговор је: Американци!
Ево како.
После рата САД су процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Реално, то је била сума између три и пет милиона долара. Американци су захтевали да Југославија то исплати из својих златних резерви које су биле чуване у Федералним резервама. Професор др Милан Бартош је сачинио приговор да је реч о депозиту у нужди, али је приговор одбијен. И тако су наши савезници Американци из југословенског депозита од 47.851,67 килограма монетарног злата узели себи 15.649,22 килограма.
Тешко је веровати да су Американци једноставно, као гусари, опљачкали Југословене. Нису они наплатили само имовину коју су комунисти конфисковали америчким грађанима 1948. године. Као плутократска, трговачка нација, они су наплатили све оно што су у виду помоћи (оружје, униформе, храна, возила, авиони...) за време рата испоручили Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима.
Ни то није било нешто ново. После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!
Американцима је после Другог светског рата успело да наплате све бомбе које су пред крај рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Лесковцу, Бихаћу... Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз, преко свог генерала Коче Поповића.


Онда по свему томе не важи она парола (пошто америчке девизне резерве имају покриће у злату око 76,9%) да амери штампају безвредан папир како сви причају тј. да долар не вреди јер нема покриће према овим подацима то није тако...?
_________________
"Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник" његово височанство Иво Андрић
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next

View previous topic :: View next topic
Page 1 of 7

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop