View previous topic :: View next topic |
Ко је већи непријатељ српскоме народу?Ватикан или муслимани? |
ватикан |
|
68% |
[ 271 ] |
ислам |
|
31% |
[ 127 ] |
|
Total Votes : 398 |
|
Author |
Message |
Масимо ДЕЛИЈА сениор
Joined: 27 Mar 2006 Posts: 675 Location: Правац Пелинковац
|
Posted: 13 Jan 2008 17:46 Post subject: |
|
|
|
Ма најјаче су балије, присвојили су хералдички љиљан који је у целој средњовековној Европи био симбол хришћанства.
Што се тиче теме, њихове мржња према Србима потиче из времена када се наш народ за време Турака насељавао на подручје Војне крајине, а Хрватима су пуњене главе идејом да Срби долазе да им отму земљу. Уз то, Срби су као граничари и ратници у служби Аустрије имали повластице о којима Хрвати нису могли да сањају, стога се њихова нетрпељивост повећавала. _________________
|
|
Back to top |
|
|
cabron Ветеран
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 1558 Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia
|
Posted: 13 Jan 2008 19:04 Post subject: |
|
|
|
што се тих хрвата, које помињете у косовском боју, тиче, они су ту били као вазали угарског краља са којим је кнез Лазар био савезник и уз чију је помоћ зајдно са Твртком Котроманићем победио нешто раније Николу Алтомановића, тако да не би ја то њима приписао као неки посебан плус, они су само слушали свог суверена-угарског краља. _________________ ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!! |
|
Back to top |
|
|
Син Ј.Стевића ДЕЛИЈА сениор
Joined: 10 Feb 2006 Posts: 311 Location: обронци Сувобора и Маљена
|
Posted: 13 Jan 2008 19:07 Post subject: |
|
|
|
Безброј је доказа о хрватским почињеним злочинима над српским народом. Врхунац њихове мржње и опседнутости Србима достигао је током другог светског рата.
Као што знате за време рата хрватска је била подељена на немачку и талијанску окупациону (интересну) зону. У деловима где су талијани држали власт српски народ се колико толико и сачувао од покоља,али зато у немачкој зони је владао пакао.Њихова дивљања су ишла до те мере да је забележен случај да је немачка војска разоружала једну чету Црне легије затечену у покољу српског живља.
Цитираћу један део из књиге коју је написао гдин Самарџић у вези усташких покоља и злочина,искључиво виђен очима учесника у рату и то самих талијана и немаца.
"Усташе су биле тако крволочне да је Хитлеров изасланик у Загребу, Глајз фон Хорстенау,једном приликом рекао Славку Кватернику: "Драги Славко,срећан сам што ћеш у опште и мене оставити у животу".Генерал Турнер,начелник немачке команде Србије,проследио је јуна 1941. извештај у коме о разговору са Кватерником каже:"Србин за њега представља вредност тек када је мртав."
"Међу најпореснија италијанска документа о хрватском геноцидунад Србима спада писмо генерала Александра Лугана Мусолинију. Ево тог писма:
Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми,надам се,даје за право да,у нечему,одступим од старог војничког протокола.Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам,уназад ри седмице,лично присуствовао.
Обилазећи среска места Столац,Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од нашим обавештајних официра да су Павелићеве усташе,претходног дана,починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци),и да ће,кад се то прочује,околни Срби поново да се узнемире.
Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао.У великој шклоској учионици,затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч - то је превазилазило свако лудило! многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама.Из распорених утроба усташе су извукле црева и,као новогодишњеврпце,растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове. Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се дуже задржимо.Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако,солећи им вратове!И,таман кад смо одлазили,у задњој клупи се зачуло дечије кркљање.Пошаљем двојицу војника да виде шта је.Изнели су једног ђака,још је био у животу,дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колим аодвезем то јадно дете у нашу војну болницу,повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најпре на смену силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година.За све то време,певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!
На вечну срамоту наше римске цркве - и један божији човек,један жупник,у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили,брзо се опоравио.И чим је рана зарасла,нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село,да потражи родбину. Послали смо патролу за њим,али узалуд; нашли су га на прагу кућезакланог! Од хиљаду и нешто душа,у селу више нема никога! истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи,усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се смао око 300 мушкараца:једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије.Све што су имали да изгубе,они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину.Чак су и страха од смрти ослобођени.Смисао њиховог живота је једино у освети,у страшној освети њих је ,у неку руку и стид што су преживели! А таквих села,као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.
Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима,загађени и многи водени извори.Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода,лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће,неизбрисива мрља,ако се,док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље. _________________ Пао је у блато и осетио цев..видео је фацу брадату и дрску..видео је смрт и чуо је речи:Добродошли у Републику Српску! |
|
Back to top |
|
|
cabron Ветеран
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 1558 Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia
|
Posted: 13 Jan 2008 19:09 Post subject: |
|
|
|
Масимо wrote: | Ма најјаче су балије, присвојили су хералдички љиљан који је у целој средњовековној Европи био симбол хришћанства.
Што се тиче теме, њихове мржња према Србима потиче из времена када се наш народ за време Турака насељавао на подручје Војне крајине, а Хрватима су пуњене главе идејом да Срби долазе да им отму земљу. Уз то, Срби су као граничари и ратници у служби Аустрије имали повластице о којима Хрвати нису могли да сањају, стога се њихова нетрпељивост повећавала. |
опсна замка, ово би они посебно да истакну, Срби као страни елемент, Срби су имали последњи талас насељавања на тој територији за време турских надирања, али су Срби насељавали те територије од најстаријих времена досељавања на балкан, истина да су неки још у давна времена примили католичанство и као Срби католици дуго живели, пре свега у најзападнијим пределима, али је велика подвала да су Срби своје западне земље населили тек и 16. веку, ствар је у томе да је услед турских освајања велики део територије, касније познате као војна крајина, остао пуст, а након тог последњег таласа насељавања та је територија била потпунио насељена Србима, тако да је та теза потпуна подвала, нпр. мислим да се за Срб у лици зна још у 9. веку....нисам тачно сигуран, али ако је неко некоме отимао земљу то су они... _________________ ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!! |
|
Back to top |
|
|
Älvkungen ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 12 Sep 2003 Posts: 82 Location: Stockholm
|
Posted: 14 Jan 2008 03:28 Post subject: |
|
|
|
cabron wrote: | што се тих хрвата, које помињете у косовском боју, тиче, они су ту били као вазали угарског краља са којим је кнез Лазар био савезник и уз чију је помоћ зајдно са Твртком Котроманићем победио нешто раније Николу Алтомановића, тако да не би ја то њима приписао као неки посебан плус, они су само слушали свог суверена-угарског краља. |
Дучић тврди, ако се не варам, да су Хрвати једини народ који није дао ни једног добровољца за Косовски бој, за разлику од свих осталих околних народа.
Каже такође да они Србе никада нису осећали блиским народом без обзира на Словенске корене. Цитираћу:
" Уосталом, славизам је међу католичким Словенима био увек слабији од њиховог католицизма; а католички су Словени и сами нагонски осећали да та два осећања не иду заједно. Словенство је по својој општој идеји о животу, о односу човека према Богу, потпуно јелинско, што се види по његовој ведрини и човекољубљу; а католички Словен представља једну дезинформацију која долази из сукоба његове младе словенске крви, здраве и оптимистичне, са католичком мистиком, произишлом из друкчије крви и друкчије идеје о животу. Словенство и католицизам су међусобно противуречни. Фаталност овог случаја огледа се довољно у историјама католичких и словенских народа"
Сукоба је изгледа било још за време Немањића. У Википедији стоји једна реченица из живота Краља Милутина:
"На западним границама је успешно војевао против хрватског бана, Павла Брибирског и босанског бана, Младена I Брибирског."
(Колико је овај извор веродостојан нисам у стању да проценим) |
|
Back to top |
|
|
Älvkungen ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 12 Sep 2003 Posts: 82 Location: Stockholm
|
Posted: 14 Jan 2008 04:24 Post subject: |
|
|
|
Älvkungen wrote: |
Дучић тврди, ако се не варам, да су Хрвати једини народ који није дао ни једног добровољца за Косовски бој, за разлику од свих осталих околних народа.
|
Или ће ипак бити да се ради о устанцима против Турака где нису послали нити један одред, проверићу, не могу тренутно да пронађем. Но ипак, и то доста говори. |
|
Back to top |
|
|
Забјело ДЕЛИЈА сениор
Joined: 05 Jun 2006 Posts: 376
|
Posted: 14 Jan 2008 10:07 Post subject: |
|
|
|
Амбасадор wrote: | Organizator skupa wrote: | Интересантно је да су по Ћоровићу хрвати једини народ који је послао војску у помоћ србима за косовски бој. Чини ми се око 1500 војника. |
Хрватска је ту постојала само као покрајински географски појам у околини Саве, иначе је то била Угарска. Ако мислиш на Твртка Првог Котроманића, он је био Србин и Православац, а владао је Српском Босном.
Осим тога, познато је да су многе европске земље послале известан број војника (плаћеника) на Косово, мећу којима је највише било Немаца и Енглеза. |
Вјеровтно мисли на Влатка Вуковића,неђе га означавају као хрвата.Њега је послао Твртко Први са војском на Косово. _________________ Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати. |
|
Back to top |
|
|
коНаН ДЕЛИЈА
Joined: 25 Dec 2005 Posts: 188
|
Posted: 14 Jan 2008 13:49 Post subject: |
|
|
|
Занимљиво је и то да на улазу у Витенрбергшку катедралу (познатој по Мартину Лутеру) пише ''Господе сачувај нас глади и Хрвата''.. Нек' ме неко исправи ако грешим. _________________
|
|
Back to top |
|
|
100%anti crnobeli ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Aug 2004 Posts: 871 Location: Вишњичка бања
|
Posted: 14 Jan 2008 14:33 Post subject: |
|
|
|
коНаН wrote: | Занимљиво је и то да на улазу у Витенрбергшку катедралу (познатој по Мартину Лутеру) пише ''Господе сачувај нас глади и Хрвата''.. Нек' ме неко исправи ако грешим. |
Ево ја ћу да те исправим.
Дакле на катедрали у Витенбергу је 1517. Мартин Лутер изложио спис са 95 теза о потреби реформације Католичке цркве, а непосредни повод за то је било настојање папе Лава X да продајом индулгенција обезбеди средства за довршење храма Светог Петра у Риму.
Натпис БОЖЕ САЧУВАЈ НАС ОД ГЛАДИ,КУГЕ И ХРВАТА стоји на катедрали у Магдебургу и источној Немачкој, а сама изрека је настала за време Тридесетогодишњег рата http://sr.wikipedia.org/wiki/Тридесетогодишњи_рат, где су хрвати ратовали као поданичка војска на страни Аустрије и где су чинили страховита зверства над протестантима(просто да не верујеш, тако један диван народ као што су они, да тако нешто учини). _________________ Шај LAV чека титулу... |
|
Back to top |
|
|
Масимо ДЕЛИЈА сениор
Joined: 27 Mar 2006 Posts: 675 Location: Правац Пелинковац
|
Posted: 14 Jan 2008 14:54 Post subject: |
|
|
|
Изрека коју је Анти-црнобели поставио заиста је настала у Немачкој за време рата између протестаната и католика.
Што се натписа на цркви тиче, наилазио сам (углавном на нашим сајтовима) на тврдње да се тај натпис налази ма цркви у Аугсбургу, други су тврдили у Ахену, затим у Клаву; и коначно већ поменутом Магдебургу, али нигде другде нисам успео да добијем потврду тих тврдњи. _________________
|
|
Back to top |
|
|
BRE ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006 Posts: 982 Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
Posted: 14 Jan 2008 14:55 Post subject: |
|
|
|
Ево га један занимљив текст о насилном покрштавању Срба
ЛИНК _________________ ''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети,него по томе колику светињу браним''
Св.Великомученик Лазар |
|
Back to top |
|
|
100%anti crnobeli ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Aug 2004 Posts: 871 Location: Вишњичка бања
|
Posted: 14 Jan 2008 15:57 Post subject: |
|
|
|
Ево једног мало подужег, али надасве корисног текста, а болдовао сам део који се односи на ону изреку''Сачувај нас Боже...'':
Најстарији подаци о Србима на подручју Книнске крајине и Далмације смештају их у VII век. Неки извори сежу и даље у прошлост, тако Фарлати наводи да су Срби у Далмацији били већ у IV веку: “...прије него што ће готово сва Далмација доћи под власт Славена, народ овај Српски већ од почетка IV века, а можда и прије, почео је био продирати у Илирик и Далмацију и заузимати у тим земљама поједине градове и села.” Константин Порфирогенит говори о томе да је книнско становништво било крштено за време византијског цара Ираклија (610-642), тј. за време формирања прве војне крајине (Срби су сколопили савез са Византијом односно Ираклијем о чувању њене границе од упада варвара са Запада). За подручје Лике сведоче Ајнхардови анали да су први Срби населили подручје Поуња и основали град Срб 822. године. Срби су тај простор почели насељавати и читав век раније. У Скрадин као српски град, долазе Грци из Шибеника на службу Божију будући да су њима цркве отете. Реч је о XIV веку (епископ Никодим Милаш, Православна далмација, Нови Сад,1901). Проф. др. Јован Илић у свом делу “Број и размештај Срба на територији авнојевске Хрватске” говори о српском првом и другом домицилном подручју. Прво подручје Срби су запосели приликом досељавања на Балкан (југоисточно од реке Цетине), а друго чине подручја Војне крајине, у којима Срби имају етничку већину и у којима живе већ 500 година. Срби су у та подручја за разлику од Хрвата дошли ненасилно и били су директно потчињени бечком двору. Политичке привилегије Срба од 1690, 1691. и 1695. су поново потврђене 1779. године (Екмечић, Срби на историјском раскршћу, СКЗ, Београд, 1999, стр.22). Ту независност су Срби плаћали крвљу бранећи Европу од турске најезде. Српске повластице у Војној крајини (1522.-1881.) су биле толике у односу на Хрватску (Хрватска је од 1102. под Угарском влашћу) да су се Хрвати досељавали на њену територију тражећи боље услове за живот. По тврђењу грофа Коловрата, Срби су у искључивој надлежности аустријске политике, Austriaco Politicum ac Domesticum, а српска нација је Patrimonium Domus Austriche, што значи да није никако Hungaricus provinciale (Дејан Медаковић, Срби у Бечу, Прометеј - Нови Сад, 1998, стр.19).
За време велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем (Црнојевићем) многа ненасељена подручја Угарске су откупљена златом (нпр. у Славонији, итд.) како би се Срби населили на њима (види архив СПЦ-а). Арсеније III Чарнојевић је и отписујући дугове краљу купио земљу за свој народ (земљиште је у неким деловима било мочварно па га је пре насељавања требало исушити).
Погледајмо сада шта о тим територијама говори Аустријска власт. Када су Хрвати покушали, не први пут, да потчине православно становништво 1790. године, одржан је српски сабор у Темишвару. Срби су тада примили поруку Аустријског цара Леополда II у којој се каже и следеће: “Што се мене тиче, држим да је српски народ, и пре рата са Турцима живео у Срему, Славонији и Бачкој, а приликом рата једнодушно у поновном освајању истих предела учeствовао, те и сада тамо живи, па да, стога, на те земље и највиш права има” (Слободан Јарчевић, Изгон Грка и Срба, ИПА Мирослав, Београд, 1998., стр.72). И још пре тога угарски Краљ Матија Корвин говори о томе да су Турци у периоду од 1459. г. до 1462. г. одвели из пограничних турских области дубље у Турско царство 200.000 људи. Због тога мађарске власти (Краљ Матија Корвин) наговарају Србе да населе празна подручја њихове краљевине и ослобађају их плаћања десетине (за разлику од Хрвата који нису имали ове повластице), како би били пример и другим Србима да се населе (Екмечић, исто).
Исто тако, аустријски владар Леополд I издаје Србима 6. априла 1690. позивни манифест (Медаковић, исто, стр. 32). Николо Томазео пише (још 1847.) за народ Далмације да је везан не за Хрвате (“нема хрватске националне свести, културнији је...”), него за Србију са чијим становништвом има заједничке црте “чистог кавкаског, племена, велике лепоте тела и богате ведрине духа” (Екмечић, исто, стр.24). Прота Саво Накићеновић наводи да су Млечани помоћу српских ускока Јанковића, Смиљанића, Мочивуна, Синобада и других преотели Турцима Книнску крајину 1687. године. Срби се тада опет насељавају, а као пример Прота наводи харамбашу Радована Пријића који се населио са 34 породице на део опустеле територије Крајине. “На тај начин Книнска крајина поста једно чисто српско насеље” (Прота Саво Накићеновић, Книнска крајина, “Никола Пашић”, Београд, 1999, стр. 52). Има много и оваквих примера. Повељом Марије Терезије од 18.9.1698. због изванредног држања у борби са Турцима под Сиском, Срби добијају право уживања над селом Слабиња у Крајини.
Павле Шафарик 1842. на карти словенских народа коју је објавио, као српско подручје означава: Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору, Далмацију, Војводину, Славонију и делове Истре. У Лондону сличну карту 1844. објављује Дејвид Уркварт (британски дипломата и писац). Никола Томазео у својој “Посланици Далматинцима” (1861.) истиче да је Далмација етнички српска уз постојање италијанских оаза. А Хрват Анте Кузмановић у својој посланици тврди да је Дубровник српски и да “у Далмацији Краљевић Марко није умро” (Екмечић, исто, стр.102,106). Чак и папа Лав XIII, јавно и писмено признаје да су Дубровчани Срби (Српско наслеђе, број 2, фебруар 1998, стр. 51). И дан данас, на острву Ластово певaју се песме посвећене Марку Краљевићу. Било како било, земљишне књиге се не могу негирати (види архив СПЦ-а).
Било је и других случајева
Мало је познато да је један од највећих хрватских владара Бан Јелачић (мајка му је била Српкиња) тражио савез са Србима и реформу католичанства (његово приближавање православљу). Ове чињенице се виде јасно у прокламованом хрватском револуционарном програму из 1848. године. Хрватски изасланици у Београду говоре о њиховој спремности да створе заједничку државу са Србима са српским кнезом на челу. У оквиру хрватског програма се између осталог захтевало од папе (“Захтевање народа” у 30 тачака, 25. март 1848.) увођење народног језика у богослужење, словенске одежде и да се укине свештенички целибат. Такође се тражи и увођење народног језика (што значи и ћирилице која је била доминантна). Патријарх Рајачић наводи у свом писму руском цару Николају I (15. мај 1849.) да су се Хрвати определили за савез са Србима због пропасти папе и његовог плана о италијанској конфедерацији.
До савеза не долази, а под старим утицајем католичких држава и Ватикана Хрвати се поново укључују у пројект изгона православља (као шизме) и Срба са Балкана. У том пројекту се прибегавало масовним протеривањима, насилном покатоличавању, масовним најмонструознијим злочинима, истребљивању српског народа и преузимању његовог идентитета и језика. Једноставно, поништавању свега што је православно (академик Павле Ивић, “Срби и њихов језик”). Од тих тренутака српство је неодвојиво од православља као његов основни бранилац на овим просторима.
А почело је са изгоном Грка
Да је геноцид над Србима који спроводе Хрвати уствари представљао рат против православља најбоље сведочи геноцид над Грцима који је претходио. Тако је Грка некад било и у Шибенику, и у Сплиту, и у Задру, и на Хвару, Корчули, Макарској, Истри итд. Покушајте да замислите људе који говоре о нецивилизованом грчком народу(!), примитивном Бизанту(!), грчкој шизми(!). Тако су говорили Хрвати пре него што су почели да гоне Грке.
XI је век и неписмени крсташи под изговором борбе за Хришћанство крећу у пљачку византијског злата и њених светиња (нпр. статуе коња које се данас налазе на тргу у Венецији украдене су са цариградског хиподрома). Просвећени пљачкају непросвећене, културни (а неписмени) убијају некултурне (а писмене) (сиц). Да би одузели имовину православнима, католици организују сабор у Сплиту (1111.) где оглашавају православну веру јеретичком и прогони могу да почну. Године 1112. одузимају Грцима цркву Светог Кирјака у Сплиту и претварају је у католичку, посвећену Светом Јерониму (у Другом светском рату ће иста и слична судбина задесити српске цркве и јеврејске синагоге. Неке су претворене у складишта, штале и јавна купатила, многе су уништене. Уништаване су од стране Хрвата у XVII веку (1632.) и цркве у немачком граду Магдебургу, црква Св. Катарине у којој су и жене побијене, као и црква Св. Јована у којој су и деца убијана, о чему ће бити речи касније). На ред долазе грчке цркве Св. Антонија, Св. Стевана и Св. Илије у Задру (Слободан Јарчевић, Изгон Грка и Срба, ИПА Мирослав 1998, стр 12). Православни епископ Далмације Никодим Милаш пише да су Грци у Задру поводом одузимања цркве Св. Платона (1248.) повели спор доказујући да они и даље припадају православљу те да је одузимање незаконито. Парница је вођена до 1280. када су власти одлучиле да православни немају право на цркву јер су шизматици. У Сплиту је одузета црква Успенија Богоматере 1185. године. Одузимање цркава прати етничко чишћење тако да Грци у XVI веку у Шибенику чине незнатну групу, супротно подацима из XII века. Власти врло брзо доносе закон по којем деца из мешовитог брака морају бити католичке вере (Конкордат који је упућен Краљевини Југославији (1935.) садржао је исти услов. Будући да је устао против њега патријарх Варнава је отрован, а неколико учесника у протесту против Конкордата убила је Корошецова жандармерија.) Католички бискуп у Задру Винко Змајевић у свом делу “Огледало истине” пише (1723 г.): “Када је престала Млетачка власт у Далмацији одметнуше се православни од римске цркве. Од тог одметничког народа и његове цркве мора се клонити сваки прави син римске цркве...” У XIX веку ове речи понавља бискуп Штросмајер у Славонији. Пошто су протерали Грке кардинали почињу и Србе “поучавати”, па кардинал Јуриј Коларић каже: “Срби мисле да им привилегије дозвољавају не само да буду шизматици, већ а као такви одељени од католичке цркве и даље могу остати. Но то им се не може допустити...” Овако то звучи када се каже из Ватикана: у папским нацртима католицитет се назива “нова евангелизација Европе”, а њен успех представља “духовну победу Западног Рима против Византије”.
Етничко чишћење Грка је успешно обављено. Рат против православља се наставља и следе најмонструознији злочини у Европи (које су као такве и немачки официри описали). На ред долазе Срби.
Злочини над НемцимаСачувај нас Боже куге, глади и Хрвата
Геноцид и злочини које су Хрвати спроводили још од Средњег века нису везани само за православне.
У Бечу 1848 г. у време либерално-демократских револуција масакриран је део становника овог града од стране Хрвата. О томе су и књиге писане: Die Geschichte der Oktober-Revolution in Wien: shre Ursachen und naechsten Folgen. Der Wahrheit getreu dargestellt und mit den wichtigsten histarischen Documenten versehen von C. Gruener, Laipzig, 1849. У књизи се наводе подаци о убијању деце, жена и читавих породица на најсвирепији могући начин (ножевима), сакаћењу итд. “Али на Леополдовом тргу у Бечу починише Хрвати који су тамо продрли, грозоте које је језиво описати”. У Магдебургу (1632.) у време Тридесетогодишњег рата “...у цркви Свете Катарине Хрвати су одсекли, на варварски начин главе тридесеттројици највећим делом женским лицима...”. У цркви Светог Јована убијане су жене, девојке па чак и бебе на мајчиним грудима (Слободан Јарчевић, Изгон Грка и Срба, ИПА Мирослав, 1998, стр.75, 76.) Немци су после овога на једној од својиих цркава окачили натпис: ”Сачувај нас боже куге, глади и Хрвата.”
Буди католик или умри
Пошто су извршили геноцид над Грцима староседеоцима, Хрвати ватикански пројекат “изгона православља као шизме” настављају организујући злочине над Србима. Католички свештеници су идеолози ових злочина, али и непосредни учесници у њима.
Православни манастир на Превлаци светог архангела Михаила, седишту Зетске епископије од 1219 – 1220 је уништен 1453. године. На превару је старом бордзијском тактиком отровано цело братство манастира. Тровање је потврдјено након што су ископане мошти калуђера. Ватикан је још тада имао претензије на ове територије. Хрвати ће само постати погодни извршиоци те политике.
Шта Хрвати стварно мисле о Србима?
Управник имања загребачке бискупије Алојз Кузмић пише 13. новембра 1700. године, “да би било боље све Србе поклати него их настањивати”. У Загребу су 1895., 1899 и 1902 организоване демонстрације и погроми за Србе под називом “Славо-Србом штрик за врат”. У XIX веку хрватски културни радник Исидор Кршњави је записао: “Било је вријеме када се писало да све Србе треба сјекиром утући. Ова мисао изриче отворено и досљедно једини начин којим би се дала провести хрватска мисао.” (Српска Крајина, август 1995- изгон, Светигора, Цетиње 1998.,стр 69, 70)
Анте Старчевић и Еуген Кватерник говоре да се у Хрватској “не признаје никаква Српска народност ни српско име”. Старчевић 1876 године објављује “Пасмина славосербска по Херватској”.
1914 године “Папа и Курија виде у Србији разорну болест која мало по мало нагриза монархију (Аустро-угарску)” Телеграм барона Ритера, баварског опуномоћника при Ватикану упућен 26. јула 1914. у Минхен је још изричитији: “Папа одобрава што Аустрија врло оштро иступа против Србије... Кардинал државни секретар нада се, да Аустрија овај пут неће попустити па макар и својим војскама сатрла страну агитацију. Све ово утврђује колики страх има Курија од панславизма.” (Виктор Новак, Magnum Crimen, Нова књига - Београд, 1989, стр. 22). Због тога Ватикан подржава рат против Србије, њено кажњавање као и претходну анексију БиХ.
А како фрањевци виде целу ситуацију, 29.06.1914. објављује се позив за истребљење Срба у листу “Хрватска”: “И јеси Србин, проклето ти сјеме и племе, што га вјетар натрунио по нашем хрватском тлу...” или још јасније у истом листу: “Народ навјешћује Србима борбу на живот и смрт и прогонство из Босне и Херцеговине.“ (Виктор Новак, исто, стр. 31) Бискуп Шарић позива бога да Србима “Грдној звјери и гујама суди” (Исто, стр. 32). Овај бискуп је иначе опевао цара Франца Јозефа, Владимира Мачека и касније Анту Павелића. Надбискуп др. Анте Бауер 1914. говори да је рат против Србије “праведан и свет”.
Хрватски клер је рат Аустрије и Србије доживео као рат Хрватске и Србије. “На вест о мобилизацији сва је клерикална и франковачка штампа у правом ратничком одушевљењу поздравила ту одлуку” (исто, стр. 36)
И Словеначки клер се придружује нападу на све што је српско. 1914 у циркулару Словенске људске странке под називом “Строго поверљиво” стоји “Ради се о завјери против опстанка католичког Словенског народа” и “злочиначкој српској завери”. (Исто стр. 27). Часопис “Словенец” 27. јула 1914. објављује песме “Србе на врбе” и “Бојни гром” Марка Натлачена (у каснијој Југославији бана Дравске бановине!) (Исто, стр. 2. Ватикан и хрватски клер су здушно подржали напад моћне Аустро-угарске на Србију. Учествујући у њеној војсци Хрвати су починили тешке злочине над српским становништвом, које су опет карактерисали свирепи масакри и мучења.
Да иронија буде већа Срби су након слома Аустро-угарске у заједничку државу примили клерикалце који су пропагирали злочине над њима. Такође, српска војска је спречила Италију да окупира Словенију. Крчки бискуп Антон Махнич најбоље илуструје однос хрватског клера према Србима након слома Аустро-Угарске. Иако је подржавао злочине над Србима и правашку оријентацију у време анексионе кризе, по завршетку рата бискуп подржава заједничку државу Срба и Хрвата. Али са којим циљем: ”То је проширење не само црквеног утјецаја него и његов прозелитички циљ, тј. сједињење православних са римском црквом.” (Исто, стр. 57). Бискуп Махнич оснива лист Хрватска стража и преко свог уредника језуите др. Анте Алфиревића говори о стварним намерама хрватског клера у вези заједничке државе: ”...и балкански су народи слободни да постану оно што су прије били-католици. Хрвати су у IX веку покрстили Србе (?!), пак је згодно да им сада донесу католичанство.” (Исто, стр. 63).
Војвода Живојин Мишић је по завршетку Првог светског рата послао извештај краљу Александру о Хрватима. У извештају Војвода Мишић упозорава да се никако не улази у заједничку државу са Хрватима јер су превртљиви и предвиђа да ће забити Србима нож у леђа. Војвода предлаже стварање уједињених српских земаља.
Однос Ватикана према Србима после Првог светског рата најбоље осликава Конкордат упућен Краљевини Југославији 1935 године. Рим у Конкордату тражи четири ствари:
1. Да Југославија усвоји “Codex iuris canonici” као обавезујући чиме би Краљевина добила Устав који би фаворизовао католичку цркву.
2. Да призна Римокатоличкој цркви да слободно и јавно врши своју мисију и преко државних органа.
3. Да ће у случајевима мешовитих бракова грађанске власти обавезати супружнике да “синови и кћери без изузетка буду ОДГОЈЕНИ У КАТОЛИЧКОЈ ВЕРИ”.
4. Да југословенска држава призна Ватикану првенство у усмеравању верског и моралног живота државе.
Из овога се јасно види да је Ватикан био спреман све да учини како би Југославију претворио у католичку државу. Патријарх Варнава (Росић) је повео борбу против овог бордзијског уговора и спречио његово усвајање. За освету Патријарх је отрован као некад монаси на превлаци Светог архангела Михаила. Жандармерија католика Корошеца је убијала демонстранте док су протествовали против Конкордата у литији (Крвава литија 6. (19) јул 1937.) и ломила иконе и крстове.
Због тога што нису прихватили Конкордат Срби морају бити кажњени, Папа Пије XI који је тада столовао у Риму поводом српског одбијања говори: ”Доћи ће дан, а а волео бих да то не морам казати, али сам дубоко уверен, доћи ће дан, када неће бити мален број душа које ће зажалити што нису широкогрудо, великодушно и активно примиле ТАКО ВЕЛИКО ДОБРО као што је оно које је намесник Исуса Христа нудио њиховој земљи и то не само ради црквено, верског мира нације, но и ради њеног социјалног и политичког мира.” (Osservatore Romano, од 17. децембра 1937. )
А како су добри познаваоци перфидне политике Ватикана све ово видели: ”Скупштина је Конкордат изгласала и сенат ће га једном изгласати. Када се то деси југословенска нација ће дати Светој Столици порез од 900 милиона динара годишње и ови милиони претвориће се у бајонете, пушке и топове и пуцаће из Рима, рушећи југословенска села и градове, те убијати исте те држављане који су кривицом својих политичких вођа послали ове милионе у Рим.” (Словенац, 20. октобар 1937.) И заиста претња је јасна, Други светски рат почиње а усташа Анте Павелић из Ватикана са благословом Папе Пија XII је послат у Југославију да казни Србе. _________________ Шај LAV чека титулу... |
|
Back to top |
|
|
zvezdino ДЕЛИЈА сениор
Joined: 11 Nov 2005 Posts: 679 Location: ушће Саве у Дунавац
|
|
Back to top |
|
|
cabron Ветеран
Joined: 15 Oct 2002 Posts: 1558 Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia
|
Posted: 14 Jan 2008 20:10 Post subject: |
|
|
|
100% одекле је овај текст, нисам видео, ако си поставио.
то што је горе поменуто за ратовање краља Милутина са кнезом брибирским није део ове приче, средњи век је нешто потпуно другачије, и ту је сукоба било на разним странама, тако да не може да се каже да наш сукоб датира из тог периода, јер је већ Милутинова унука Јелена била удата за тадашњег брибирског кнеза, да потсетим то је сестра цара Стефана Душана, ктитор манастира Крка _________________ ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!! |
|
Back to top |
|
|
BRE ДЕЛИЈА сениор
Joined: 23 Jun 2006 Posts: 982 Location: ****МАРАКАНА*РОЂАЦИ****
|
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|