DELIJE.net Forum Index www.DELIJE.net
Форум ДЕЛИЈА - навијача Црвене Звезде
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Log in to check your private messagesLog in to check your private messages   Log inLog in 

Ко су хрвати?
Goto page Previous  1, 2, 3, ... 26, 27, 28  Next
 
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија
View previous topic :: View next topic  

Ко је већи непријатељ српскоме народу?Ватикан или муслимани?
ватикан
68%
 68%  [ 271 ]
ислам
31%
 31%  [ 127 ]
Total Votes : 398

Author Message
Rudolf Archibald Rays
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 12 Jan 2006
Posts: 453
Location: планина Цер

PostPosted: 10 Jan 2008 19:26    Post subject: Reply with quote

ПОКАТОЛИЧЕНЕ СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ

приредио Томица Керчуљ

У историографији Срба не постоји конкретно истраживање и опис верског конвертирања, а о чему би у сваком случају морала да се пише озбиљна студија. До данас ни у оквиру једног историјског института нисмо имали пројекат који би се на најозбиљнији начин бавио овом проблематиком. Никакво извињење у овом случају се не може примити. Слободни смо да закључимо како је велика срамота што се овакве студије не пишу јер је проблем верског конвертирања други најбитнији проблем на српском етничком простору.
Друго, ситуација није баш тако јадна као што би неко рекао, јер има доста грађе о овој теми, тако да се захтевају само слободне руке. О, какав би јад био да те грађе нема. Она је на све стране разасута. Потребно је више људи укључити у овај посао. Овако они који се овлаш дотичу ове теме раде неповезано, без заједничког програма, и толико истраживања нису компактна. Но толико о томе, а паметни нека се замисле и најзад покрену да поправе стање по овом питању.

Овде је опет у питању један кратак прилог, један фрагмент о покатоличавању Срба, овај пут на подручју Херцеговине. Прилог је сачињен на основу етнографских истраживања Јефта Дедијера(1) и Мариа Петрића(2). За првог сви знамо а други је Хрват из Херцеговине. Њихова истраживања обилато је искористио Ристо Милићевић у писању своје књиге Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

Мада је јасно да су сви становници Херцеговине Срби, ми смо овде маркирали само оне херцеговачке католичке породице које су по сопственом признавању светковале славу. Такође, устручавали смо се да маркирамо оне католике код којих се не зна за њихову бившу славу, али је очигледно да њихово презиме данас носе у огромној већини само православни Срби. Нпр. Шутоња, породица која је настањена око Билеће и слави Ђурђевдан. Иако њих има католика код Стоца, баш због тога што се не спомиње њихова слава ми их нисмо маркирали, а наравно закључак нека свако изведе за себе. Итд.


АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.

БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан

БРАЈКОВИЋ, настањени у Клепцима (Чапљина) Славили су Томиндан

БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.

БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.

БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Коњицу. Славили су Никољдан.

БУКВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.

БУРИЋ, настањени у у Равном и Котезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.

ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Кнезовића који су славили Ивањдан.

ЦМИЉАНИЋ, настањени у Криводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.

ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.

ЧОКЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.

ЧОЛАК, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Книна, да су се избегавши из Книна због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.

ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.

ЋОРАК, настањени у Трнчини и Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.

ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.

ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Креца из Опузена. Славили су Илиндан.

ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.

ДЕЛИЋ, настањени у Криводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Криводола. Славили су Петровдан.

ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.

ДОНКИЋ, настањени у Клепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Клепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.

ДРАШКИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.

ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Кијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.

ЏАЈКИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.

ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.

ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.

ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.

ЂОЛО, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Потичу од Дамјановића из Љутог Доца. Славили су Никољдан.

ЂУРАСОВИЋ, настањени у Трнчини и у Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЕРЕШ, настањени у Радишићима, Пробоју, Хумцу, Студенцима (Љубушки) и Сретници (Мостар). Славили су Малу Госпојину.

ФРАНИЋИ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од Жилића из Риђана из Црне Горе. Изгледа да су један род са православним Батинићима из Чваљине (Попово).

ГАБРИЋ, настањени у Селишту (Мостар). Доселили су се из Жупе у Далмацији, а били су настањени и у Грљевићима (Љубушки) Звали су се Марковљани а славили су Никољдан.

ГАГРО, настањени у Ходбини (Мостар) и Јарама (Широки Бријег). Славили су Илиндан.

ГАЛИЋ, настањени на ширем подручју западне Херцеговине али нису од истог рода. Галићи из Домоновића пореклом из Ошљена код Опузена и славили су Свисвете, тј. Мратиндан.

ГАВРАН, настањени у селима око Љубушког. Гаврани из околине Требиња су пореклом из Далмације и славили су Мратиндан. Не зна се да ли су у роду са Гавранима из западне Херцеговине.

ГИЉЕ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГЛАВИНИЋ, настањени су Бабин Долу и Мошевићима (Неум). Славили су Мратиндан.

ГОЛИЋ, живели у Орашју (Попово). Старином су Лонци из Трнчине. За време Другог Светског рата иселили су се у Слано повише Дубровника. Славили су Никољдан.

ГОЛУЖА, настањени у Опличићима (Чапљина), Тријебњу и Пјешивцу. Славили су Никољдан.

ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од ''Стипана Високог'' и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.

ГРБЕША, настањени у Орашцу, Ковачеву Пољу и Маглицама (Прозор) Чапљина. Потичу од Пињуха из западне Херцеговине који су опет пореклом из Далмације. Звали су се Медић и славили Никољдан.

ГРЛЕ, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Звали су се Предићи и славили Никољдан.

ГРОЗДИЋ, настањени у Орашцу (Прозор). Некада су се звали Богдан. Славили су Петровдан или Никољдан.

ГРУСИН, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Старином су из Далмације. Славили су Томиндан.

ГУГУЋ, настањени у Узарићима (Широки Бријег). Раније су се звали Ласић који су славили Петровдан.

ГУСЛИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГУСТИН, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац) и Доњи Зелениковац (Неум). Пореклом су из Попова. Звали су се Бендери и славили су Никољдан.

ХРКАЧ, настањени у више села западне Херцеговине. За Хркаче у Прибиновићима (Широки Бријег) тврди се да су староседеоци који су се доселили из Врлике у Далмацији. Звали су се Врљичани или Врлићи. Славили су Ђурђевдан.

ИВАНКОВИЋ, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Не припадју истом роду. За Иванковиће у Черигају се сматра да су из Мамића, да су се звали Билић те да су славили Никољдан.

ЈАРАК, настањени у Цицрини, Требимље (Попово), Драчевица (Мостар) и Почитељ (Чапљина). Сви су пореклом из Требимља. Славили су Никољдан.

ЈЕЛИЋ, настањени у Хумцу (Љубушки), Билушинама и Прибиновићима (Широки Бријег) Родом су из Имотском, звали су се Николићи и славили су Ђурђевдан.

ЈУРИЉ, настањени у Јарама и Турчиновићима (Широки Бријег). Јуриљи у Јарама су славили Никољдан, а из Турчиновића Ђурђевдан.

ЈУРКОВИЋ, настањени у Клепцима и Габели (Чапљина), Витини (Љубушки) и Доњем Храсну (Неум). Славили су Никољдан. Није поуздано да ли су Јурковићи из Љубушког су роду са осталима.

КАЛАУЗ, настањени у Горњем Зелениковцу (Неум). Славили су Шћепандан.

КАЉ, живели су у Калуђеровићима (Шума Требињска). Потичу од старе породице Радуловић из истог села. Славили су Јовањдан.

КАТИЋ, настањени у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). Има их и у Домоновићима код Чапљине а такође и Клеку код Неума. Сви потичу од Цурића из Попова који су славили Никољдан.

КАТУШИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Пореклом су из Црвеног Грма (Љубушки). Раније су се звали Матићи. По Дедијеру звали су се Миљушковићи и славили Илиндан.

КЕЧИ, настањени у Опличићима код Чапљине. Славили су Никољдан.

КНЕЗОВИЋ, настањени у Радишићима (Љубушки), Љутом Доцу, Дужицама и Смокињу (Широки Бријег) и Горици код Стоца. Славили су Ивањдан.

КОЈИЋ, настањени у Ораховом долу и Равном (Попово). Славили су Митровдан.

КОЊЕВОД, настањени у Хутову и Бурмазима (Неум). Старином су из Црне Горе па се самим тим претпоставља да су били православни.

КОРДА, настањени у Клобуку, Тихаљини и Грљевићима (Љубушки). Корде су такође настањене и у Попову где су славили Митровдан. Не зна се да ли су у роду са Кордама из западне Херцеговине.

КОРДИЋ, настањени у Хумилишанима и Сретници (Мостар). Кордићи из Сретнице су раније живели у Требижату (Чапљина). Раније су се звали Колаши и славили су Петровдан.

КОВАЧИЋ, настањени у Турчиновићима (Широки Бријег). Старином су из Имотског. Тамо су се звали Ивићи и славили су Илиндан.

КРАЉЕВИЋ, широко распрострањен род у западној Херцеговини. За Краљевиће из Мокрог (Широки Бријег) који се први пут спомињу 1743 године Дедијер каже да су се доселили из Имотског. Тамо су се звали Андрићи и славили су Ђурђевдан.

КРЕЧАК, настањени у Завали и Беленићима (Попово). Раније су се звали Радановићи и славили су Томиндан.

КРМЕК, настањени у Горњем и Доњем Дријену (Хутово, Неум). У ова села Крмеци су доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи и славили су Трифундан.

КУКРИКА, настањени у Котезима (Попово). Старином су Доброславићи с Требимље у Попову. Славили су Никољдан.

КУЛАШ, настањени у Руштима (Невесиње), Трнчини и Цицрини (Попово). У Рушта су се доселили из Ротимље (Столац). Кулаши из Трнчине су славили Никољдан, а Кулаши из Цицрине Шимундан.

КУСИЋ, настањени у Чулама (Мостар) Потичу од Стипановића из Чула у Дувну. Славили су Ђурђевдан.

КУТЛЕ, настањени у Јарама, Бухавчевини и Прибиновићима (Широки Бријег). Родом су из Далмације. Звали су се Војводићи и славили су Никољдан.

КВЕСИЋ, широко заступљени на подручју села око Широког Бријега. Квесићи из Биограца су из Мокрог и славили су Никољдан. Квесићи из Марасовца су славили Мало Госпојину, а Квесићи из Смокиња потичу од православних Ивановића са Косова у Далмацији и славили су Ђурђевдан.

ЛАКИЋ, настањени у Вељој Међи и Требимљи (Попово). Славили су Никољдан.

ЛАСИЋ, настањени у Љутом Доцу, Јарама и Узарићима (Широки Бријег). Има их и у Горњим Вишњанима (Прозор). Славили су Петровдан.

ЛАЗАРЕВИЋ, настањени у Хотњу (Неум). Раније су живели у Прапратници и звали се Јањићи. Јањићи на подручју Херцеговине су славили су Ђурђевдан и Аранђеловдан.

ЛЕТО, настањени у Завали (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег) У Завали су се раније звали Паламете. У Љутом Доцу Лете потичу од Рашке Горе. Славили су Илиндан.

ЛОНЧАР, настањени у Вељацима (Љубушки), Љутом Доцу, Гостуши и Доњем Градцу (Широки Бријег), Јасеници (Мостар), Рами и Устирами (Прозор) и у Прозору. За Лончаре у Билишинама (старом делу Љутог Доца) каже се да су се звали Стипићи и славили су Марковдан.

ЛОВРИЋ, настањени у Дужицама, Узарићима, Приваљу и Смокињу, а некада су живели и у Черигају (Широки Бријег). За Ловриће у Смокињу се зна да су од Куриљија који су старином од Вргорца и да су славили Илиндан.

ЛОВРО, настанењи у Горњем Храсну (Неум). По Дедијеру Ловре потичу од Маслаћа. Маслаћи су старином из Риђана из Црне Горе и славили су Ђурђевдан.

ЛУБУРИЋ, дробњачко племе раширено по Херцеговини. Православни и даље славе Никољдан а католици су престали. Има их у Радишићима (Љубушки)

ЛУЧИЋ, настањени у Голубинцу и Равном (Попово). Прослапу и Доњим вишњанима (Прозор). У Голубинцу су од Бенића. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. По једнима им је старо презиме Гњатићи а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.

ЛУКА, настањени у Смокињу (Расно, Широки Бријег) и Лединцу (Мостар). Старином су из Далмације. Звали су се Марушићи и славили су Илиндан.

ЉЕВАК, настањени су у Равном и Трнчини (Попово). Славили су Митровдан.

ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Кранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.

МАРЧИНКО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.

МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајудка Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.

МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.

МАРКОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.

МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Кочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Пореклом су из Далмације и славили су Илиндан.

МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Пореклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.

МАТИЋ, настањени у Дубљанима и Кртњу (Попово), Прапратници, Горњем Зелениковцу, Броћанцу, Хутову и Храсну (Неум), Тријебњу, рјечицама и бјелојевићима (Столац), Клепцима (Чапљина), витини у Вељацима (Љубушки). Сви Матићи из Дубљана били су православни пре него што су покатоличени и славили су Малу Госпојину. Матићи који су се из Дубљана одселили у Славонију славили су Матијевдан. У Клепце Матићи су се доселили из Храсна и славили су Шћепандан.

МАТИЈИЋ, настањени у Равном и Трнчини (Попово). Истог су рода. Славили су Митровдан.

МАТУШКО, настањени у Мошевићима и Дужима (Неум). Славили су Мратиндан.

МЕНАЛА, настањени у Церовој, Колојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.

МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.

МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.

МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.

МИКУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су пореклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за време Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.

МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Кечи. Славили су Никољдан.

МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.

МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).

МИШКОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.

МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Пореклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.

МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Привљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Кочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Космаја да су пореклом од Имотског и да су славили Илиндан.

НАКИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су пореклом из Броћна и славили су Шћепандан.

НИКОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.

НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.

НОНКОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).

ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Пореклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.

ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.

ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.

ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.

ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Клечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ПАРАЏИК, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.

ПАВКОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Староседеоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала места. Славили су Ђурђевдан.

ПЕКИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који с
_________________
БОГ НА НЕБУ, КРАЉ НА ЗЕМЉИ, ДОМАЋИН У КУЋИ!
Back to top
View user's profile Send private message
Прота
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 30 Nov 2005
Posts: 79
Location: СЕЊАК

PostPosted: 10 Jan 2008 19:46    Post subject: Reply with quote

Стварање вештачке државе хрватске...

Независна држава хрватска НДХ

Независна Држава Хрватска (НДХ) је проглашена 10. априла 1941. године у Загребу, пре него што је била потписана капитулација југословенске војске. Проглашење је извршио Славко Кватерник, бивши пуковник аустро-угарске војске. Он је то учинио у Павелићево име који се у то време налазио у Италији и није знао шта се дешава у Загребу. Немци су прво понудили Влатку Мачеку да прогласи НДХ и преузме власт али је овај то одбио. Кватерник је одмах по проглашењу државе именовао „хрватско државно водство“. Мачек је одбио да преда водство ХСС, иако су то Немци од њега тражили, али је на радију прочитана његова порука којом позива све присталице ХСС да буду лојални новој хрватској власти.

Павелић је тек 15. априла стигао у Загреб са једном групом усташа, коју су наоружали и пребацили Италијани. У Загреб су стигли ноћу. Он је већ 16. априла именовао своју прву владу, у којој је заједно са њим, било 12 министра. За потпретседника владе именовао је др Османа Куленовића из Бихаћа као представника муслимана. Сви министри су положили заклетву и обавезали се да ће се „у свом раду држати усташких начела“. Министри су положили заклетву Павелићу. „Католички лист“ је писао да се Црква моли да „цијели народ са својим одговорним водством буде истински божји народ“.

После проглашења НДХ и именовања њене прве владе постављало се питање одређивања границе нове државе. Одлучујући фактор при томе били су Немачка и Италија. Док са Немачком није било никаквих тешкоћа, у одређивању граница са Италијом су се појавиле велике тешкоће. Да би се оне отклониле дошло је до разговора између Павелића и Италијана, који су били одржани у Љубљани 25. априла 1941. године и који су остали без резултата.

18. маја 1941. године потписан су познати „Римски уговори“, који су потписани у Риму и према којима је Италија од НДХ узела сва она острва која је желела и део Јадранске обале који је хтела. Није немогуће претпоставити да су тим договором Павелић и његови сарадници осетили сву горчину пораза који су претрпели примајући ове уговоре. Миле Будак је 16. маја покушао да припреми хрватску јавност за ову неминовност речима: „Ни највеће државе не могу увијек учинити онако како им жели срце, ни најмоћнији народи нису једним ударцем све народне и повијесне границе, па се ја бојати, да то неће ни нама успијети у највећој мјери ...“

НДХ је затим и формално 15. јуна приступила Тројном пакту.

Павелић је у Риму понудио Звонимирову круну Савојској династији. Краљ Виктор Емануеле III примио је ову понуду. Пре тога 15. маја 1941. године, била је објављена једна Законска одредба по којој круна краља Звонимира представља суверенитет НДХ. Одговарајући на поздрав краља Виктора Емануела III, Павелић је рекао: „... Ми и хрватски народ, очекујемо монарха оснивача нове хрватске династије, која ће нам претходтити у нашем препороду. Ми смо толико поносни на краља који ће сјести на престо наше Хрватске, као што смо поносни на нашу државу и народну независност.“ Аимона, војвода од Сполета, касније од Аосте, није никада ступио на тло Хрватске, нити на хрватски престо. Еуген Кватерник је тврдио, да је војвода од Сполета имао склоности да дође на хрватски престо.

Павелиће је успео да га прими и папа Пије XII и да са њим остане у разговору око пола сата. Није, међутим познато шта су све разговарали, али се зна да Павелић није успео да наговори папу да призна НДХ. Уместо тога папа је послао свој легата у Хрватску што су усташе приказале као фактичко признавање НДХ.

Неуспехе према Италији, који су били велики, Павелић је желео да надокнади проширењем на Исток. Он је полазио од гледишта да НДХ треба да припадне сва она територија која је била у саствау Аустро-Угарске монархије.

Рудоф Кизлинг наводи да је територијални опсег НДХ, без области уступљених Италјији, износио 100.632 квадратна километра и да је на њему живело 6.500.000 становника. Од тога Хрвата је било 3.300.000, Немаца око 100.000, муслимана око 800.000, Јевреја око 18.000, Срба око 2.200.000 и неколико стотина Италијана.

Према међународном праву ова територија је и даље била саставни део Краљевине Југославије која није признала одредбе донесене 10. априла 1941. године. Због тога су њене границе са међународноправне тачке гледишта биле само фиктивне, а њени грађани су и даље били држављани Југославије. Окупаторским актима није се могло једноставно изменити државноправна припадност грађана Југославије.

И пре него што су дошли на власт усташе нису тајиле своју мржњу према Србима у којима су они, понети мегаломанијом великохрватства, гледали смртне непријатеље Хрвата што Срби, разуме се, нису били нити хтели бити. Срби су усташама сметали из два разлога: што су Срби и што су били православци. Иако на Србе нису могли применити своју расну теорију, они су их сматрали много нижим по људском достојанству од Хрвата, које је требало ослободити сваког српско утицаја. У свом државно-националном програму, који су израживали годинама пре доласка на власт, усташе су као главну тачку имали уништење Срба. Код усташа је, када су дошли на власт, мржња према Србима била јача од радости што су добили своју државу.

Одмах на почетку Павелић је издао неколико одредба, које су јасно одредиле какав ће бити однос према Србима у НДХ. Већ 18. априла 1941. године Павелић је издао "Законску одредбу о некретнинама тзв. добровољаца". Реч је овде о насељеним Србима добровољцима из Првог светског рата. Према овој одредби земљиште додељено добровољцима проглашава се "хрватском народном својином" и одузима се од њих без "било каквог права на одштету, нити на било што, на тој земљи саграђено" (члан 1).

25. априла 1941. године дошла је "Законска одредба о забрани ћирилице". На целом подручју НДХ забрањена је употреба ћирилице. Сви јавни написи написани ћирилицом имали су се уклонити у току три дана. Ко се огреши о ову наредбу казниће се "новчано до 10.000 динара и затвором до мјесец дана".

Следио је низ других одредби. Пема "Законској одредби о држављанству" од 30. априла 1941. године, Срби су могли бити само "државни припадници", али не и пуноправни држављани НДХ. То је према члану 2 могао бити само "припадниј аријског подријетла који је својим држањем доказао да није радио против ослободилачких тежњи хрватског народа и који је вољан спремно и вјерно служити народу НДХ".

Министарском наредбом од 18. јула 1941. године забрањује се назив "српско-православна вјера", јер није више у складу са новим државним урежњењм. "Стога одређујем, вели др Мирко Пук, да се убудуће има употребљавати назив "грчко-источна вјера". Почетком јуна 1941. године издата је наредба о укидању свих "српско-православних школа и забавишта".

"Законском одредбом о хрватском језику, о његовој чистоћи и правопису", штити се хрватски језик од страних утицаја јер он "није истоветан ни са једним другим језиком, нити је наречје било којег другог језика или било скојим другим народом заједничког језика, зато се и зове хрватски језик".

Усташка власт је донела 19. септембра 1941. године "законску одрдебу о преузимању имовине српских завода и установа у Хрватским Карловцима (Сремским Карловцима) у власништво НДХ. Дан пре тога донета је наредба о измени назива појединих места, која су се називала српским или турским именима. Тако је уместо "Карађорђево" и "Обилићево" дошао "Томиславац" и "Звонимировац", назив "Његошевац" измењен је у "Антуновац". Имена места "Српско поље" и "Српска капела" промењени су 4. октобра у "Хрватско поље" и "Хрватска капела".

Истовремно су издаване наредбе о ограниченом кретању Срба у местима где су становали. Тако је у Загребу почетком маја месеца издата наредба којом се забрањује кретање Срба ноћу, те је наређено да се иселе они који станују у северним деловима града, тј. из станбених четврти највишег стандарда. Сличне наредбе су уследиле и у другим местима широм НДХ. Надзор над Србима још је више појачан наредбама да православни грађани морају носити плаву траку на рукаву са почетним словом "П" (латинично "P").
Back to top
View user's profile Send private message
J'Ole
ДЕЛИЈА


Joined: 11 Aug 2006
Posts: 109
Location: Од Котора до Владивостока

PostPosted: 11 Jan 2008 13:24    Post subject: Reply with quote

У овим речима Оца Немање описује се и историја и садашњост, како србска, тако и хрватска.



Преподобни Симеон Мироточиви, Стефан Немања, родоначелник династије Немањића непосредно пред смрт, 1200. године, издиктирао је у перо свом најмлађем сину, Светом Сави – Растку Немањићу:

“Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатију ријеч свог народа.

Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. Послије изгубљеног језика нема народа. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очавај него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Тамо гђе одзвања наша ријеч, гђе се још глагоља и гђе се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народ опет кад – тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу”.




Arrow Има ли неко указ којим је Марија Терезија Хрватима наложила да пишу латиницом Question
_________________
"Не бојим се од вражијег кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега" - Његош
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Hatori Hanzo
Ветеран


Joined: 07 Jul 2004
Posts: 1170
Location: Бол је тренутна - срамота траје довека!

PostPosted: 12 Jan 2008 15:15    Post subject: Reply with quote

Јоле, мислим да те речи није заиста изговорио Свети Симеон, него да је неки надарени песник, писац, написао у прошлом веку. Било је речи о томе на форуму, међутим заборавио сам како је име писцу "Завештања". Он га је наравно писао у складу са животом и делом светог Симеона, тако да се може узети као да нам је он то заиста оставио у аманет.

Што се тиче теме, гласао сам за Ватикан и мислим да уопште није тешко одлучити се по овом питању. Нама Ислам као Ислам није ништа лоше учинио кроз историју, већ Османлије. И мислим да не треба потпуно поистовећивати Хрвати=Ватикан. Хрвати су били оружије у рукама Ватикана, а Хрвати су користили Ватикан да дођу до својих интереса. А интерес Ватикана је шири од интереса Хрвата тако да се не може поистовећивати то.

Мене занима да нам неко каже више о Илирском покрету и уопште о 19. и почетку 20. века када је постојала јака српско-хрватска веза и солидарност. Тада смо ми Хрватима били велика узданица и нада за ослобођење. Јел постоји позадина тог покрета и јел истина да су незнатни проценти људи са обе стране били против тог покрета? Када се збио први српско-хрватски сукоб?
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 12 Jan 2008 17:37    Post subject: Reply with quote

Ако је и постојало неко уздање од стране хрвата у нас,онда је то било пре свега да би преко наше грбаче створили ту њихову толико прижељкивану државу.Позивали су се на то неко словенско братство,и кукали и тражили да их као ослободимо од лизања дупета аустрији и мађарској,јер су знали да ћемо ми какви смо да потпаднемо под утицај те игре словенске браће и да ћемо их ставити малтене у ранг са нама самима,и да ће им то бити први корак ка државотворности.
Знали су да под аустријом не би добили ништа више од неке локалне самоуправе ако су и то имали уопште.Нису се уздали они у нас сигурно зато што су нас волели,то је све била маска коју ми нисмо успели да разоткријемо и која нас је увукла у Краљевину СХС.
По уласку у државу са нама,су се дешавали константни испади од стране њихових представника у скупштини,где су нам се на један подругљив начин "захваљивали" за то ослобођење.
Претходник Благоја Јововића,Пуниша Рачић је то решио на једини могући начин који такав полтронски народ може да разуме,а то је пиштољ па паљба у аустроугарске коњоводце.
Не знам пре тога да ли је било неких сукоба између нас и њих,пре свега јер смо били под туђом влашћу (више они,него ми),евентуално ако је било нечега између нашег народа који је живео на нашим вековним огњиштима заједно са њима,али ово запушавање уста њиховом посланику у парламенту Стјепану Радићу,ми је први познат случај неког већег конфликта са почетка 20. века.

Уосталом целу ту њихову играрију и позивање на југославизам је лепо описао Јован Дучић у књизи коју сам већ поменуо "Верујем у Бога и српство".
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
Organizator skupa
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 27 Jun 2005
Posts: 772
Location: лепо овде...

PostPosted: 13 Jan 2008 09:34    Post subject: Reply with quote

први сукоби су вероватно избили на подручјима где се српски народ склањао од турака, по Славонији, Далмацији, Крајини...али прави озбиљнији сукоб није постојао до првог светског рата(нека ме неко исправи ако грешим) када су хрвати упали у Србију под аустријском заставом.
Интересантно је да су по Ћоровићу хрвати једини народ који је послао војску у помоћ србима за косовски бој. Чини ми се око 1500 војника.
_________________
Подигни се Мати мила, да нам будеш што си била!
Back to top
View user's profile Send private message
mr.proper
ДЕЛИЈА јуниор


Joined: 21 Jul 2005
Posts: 97
Location: круг двојке

PostPosted: 13 Jan 2008 11:14    Post subject: Reply with quote

Нетрпељивост хрвата према Србима дуго постоји,а прво чега могу да се сетим су анти'српске демонстрације у Загребу 1903 године које предводе праваши(хрватска странка права,идеолози усташтва).У тим демонстрацијама су уништени сви ћирилични натписи банака ,фирми и радњи!
Да недужим даље...ако се сетим још нечега написаћу! Cool
_________________
добро дошли у земљу ћирилице
Back to top
View user's profile Send private message
Амбасадор
Ветеран


Joined: 09 Mar 2004
Posts: 1046
Location: Пимлико

PostPosted: 13 Jan 2008 11:49    Post subject: Reply with quote

Organizator skupa wrote:
Интересантно је да су по Ћоровићу хрвати једини народ који је послао војску у помоћ србима за косовски бој. Чини ми се око 1500 војника.


Хрватска је ту постојала само као покрајински географски појам у околини Саве, иначе је то била Угарска. Ако мислиш на Твртка Првог Котроманића, он је био Србин и Православац, а владао је Српском Босном.

Осим тога, познато је да су многе европске земље послале известан број војника (плаћеника) на Косово, мећу којима је највише било Немаца и Енглеза.
_________________
Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада.
Back to top
View user's profile Send private message
Hatori Hanzo
Ветеран


Joined: 07 Jul 2004
Posts: 1170
Location: Бол је тренутна - срамота траје довека!

PostPosted: 13 Jan 2008 12:04    Post subject: Reply with quote

Било је и Хрвата, као и Румуна, Албанаца... Наравно, радило се о малом броју војске али су многи народи имали своје представнике у Косовском боју. Нису џабе звонила звона на Нотр Даму у Паризу кад им је стигла вест да је Српска војска однела победу, то су сви доживљавали као заједничку претњу од освајача из Азије. Тад смо им били добри Smile
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A
Back to top
View user's profile Send private message
Hatori Hanzo
Ветеран


Joined: 07 Jul 2004
Posts: 1170
Location: Бол је тренутна - срамота траје довека!

PostPosted: 13 Jan 2008 12:35    Post subject: Reply with quote

Мене занима да ли неко има стварног увида у српско-хрватске односе пре 20. века? То је много занимљива тема. Мислим да није било реалног разлога за мржњу и нетрпељивост. Ми смо били под Турцима они под Аустроугарима. Пре тога не знам да смо икада ратовали, а чињеница да је њихов одред био у испомоћи на Косову 1389. године говори у прилог томе да нисмо. Са друге стране, много смо блиски "рођаци", да л били они некада Срби или не. Заједно смо дошли на Балкан, е сад да ли као један народ или не...

Чуо сам веома занимљиву причу од некога у кога се може имати пуно поверења, а он исто то каже и за свој извор. Његов извор, односно пријатељ, био је неком приликом у Ватикану. Носио је неку књигу на спском и изненада му се обратио један католички свештеник и питао га одакле је, на српском наравно. Он је рекао да је из Србије. Свештеник му је одговорио - О, па и ја сам Србин. Човек се збунио, питао га откуд Србин па католички свештеник. Рекао му је да је из Хрватске и да су сви они Срби. Човек ради као библиотекар у Ватикану. Каже да је врло добро проучио многе књиге и да је дошао до тих сазнања, каже да нема чега да се стиди кад је тако. Кад га је овај "извор" питао да му покаже те књиге овај се од срца исмејао.

Ајде да кажемо да је тај свештеник и шаљивџија неки па да је ложио човека, али има и много других чињеница које отварају тему "Ко су Хрвати". Ако и јесу посебан народ, чињеница остаје да их данас чине небројени покатоличени Срби, и чињеница је да су многи међу највећим усташким крвницима били Срби или имали српске крви у себи. Наши људи из Хрватске такође говоре о овом последњем рату да су често највише неприлика имали од бивших (ако се то може тако назвати) Срба који су ваљда хтели да се докажу као узорни Хрвати. Како год било, ми смо много проклет народ.
_________________

Један ЅМЅ за један оброк гладнима на Косову и Метохији 064 или 065 - 1033
http://www.youtube.com/watch?v=YTATSBVas3A
Back to top
View user's profile Send private message
cabron
Ветеран


Joined: 15 Oct 2002
Posts: 1558
Location: КРАЉЕВИНА СРБИЈА, la Morlacchia

PostPosted: 13 Jan 2008 13:47    Post subject: Reply with quote

што се сукоба тиче и ја не могу да се сетим неког пре тих антисрпских демонстрација у загребу, и оне су могле да буду инспирисане чистом завишћу, јер је пола каптола било власништво имућних Срба и српских фирми, Српска Привредна Банка-загреб је била банка са највећим капиталом у краљевини хрватској и славонији, ово није рекла казала...него сува чињеница иза које стоје документа.нека тензија је морала да постоји, али није искључено да је економска снага тих људи некоме бола очи, ипак ја сам убеђен да су они средство у рукама ватикана који нас и не сматра хришћанима, већ сектом и шизматицима, у шта смо могли скоро да се уверимо након овог саопштења које је ватикан издао не дуго по избору бенедикта 16. пошто смо ми по њима шизматици њихов је посао да нас преведу у `праву` веру, тј. ставе под контролу рима, колико њих не тангирају канонска питања говори и то да ватикан под окриље католичке цркве пушта све оне који признају папу за врховног поглавара хришћанства, а религијске обреде може да задржи.
шта је битно контрола, преко тога већа моћ и већа финансијска средства, ми и сви остали не католици ћемо бити на удару увек и то је то.
хрвати су ту први до нас и они се користе и поготово та сличност уз сталне притиске има за резултат велики број покатоличених, док је претила опсаност од турака, ми смо као народ колико толико били под заштитом аустријске круне, њима је у том трнутку била важнија заштита граница, него католичка мисија, како је попустила опсаност од турака, тако је порастао притисак на православне Србе.
нпр. постоји велики број емиграната из далмације-католика, који су отишли на нови зеланд лупам пре сто година, они себе не сматрају хрватима иначе је локал патриотизам у далмацији био веома велики, па се и католици који тамо живе, који нису емигрирали, дуго су себе сматрали далматинцима, а не хрватима...али много тога се променило под утицајем ватикана и уз помоћ кпј.
иначе и на косову међу шиптарима је све приметнија католичка мисија и утицај ватикана
_________________
ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД!!!
Back to top
View user's profile Send private message
Rudolf Archibald Rays
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 12 Jan 2006
Posts: 453
Location: планина Цер

PostPosted: 13 Jan 2008 13:59    Post subject: Reply with quote

Иако су у рату имали заједнички циљ и удруженим снагама ратовали против Србије, ни аустроугарски вице-маршал Гертер није могао, а да након Првог светског рата у речима не опише злочине савезника Хрвата. Његове речи говоре о томе ко су и шта су у истину Хрвати:
„Ја нисам видео у своме животу, ни чуо за звери у људском обличију попут хрватских војника. Мада су ратовали са нама и првенствено служили за застрашивање и репресију над народом, ја као човек се стидим што су стајали у нашим редовима. У самој борби би напуштали положаје, док би веома вешто избегавали противничку војску и увек се кретали ка збеговима које су сачињавали голоруки људи, жене и деца. Када би их понекад и стизали чинили су страхоте од којих се и нама дизала коса на глави. Они су поган свету и европској култури.“
(Извод из књиге Аустроугарски злочини у Србији 1914-1918, Милан Старчевић).
_________________
БОГ НА НЕБУ, КРАЉ НА ЗЕМЉИ, ДОМАЋИН У КУЋИ!
Back to top
View user's profile Send private message
Robbie Williams
Ветеран


Joined: 09 Jul 2003
Posts: 1496
Location: Маки, Нови Бановци

PostPosted: 13 Jan 2008 16:48    Post subject: Reply with quote

Рудолфе, да ли се г. Старчевић окренуо изучавању раздобља око првог светског рата?
_________________
МАЊАЧА КЕЖУАЛС
http://www.youtube.com/watch?v=Ssezbxt4APk
Back to top
View user's profile Send private message Visit poster's website
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 13 Jan 2008 17:30    Post subject: Reply with quote

Нажалост међу аустроугарском војском у првом светском рату није било само хрвата већ и Срба из тих крајева под аустроугарском влашћу који су били приморани да ступе у редове аустроугарске војске.
Мада је већина тих Срба која не би погинула у директним окршајима са нашом војском,првом погодном приликом пребегавала на нашу страну и у наше редове.Док су хрвати ту своју дужност или задовољство обављали ревносно до краја,али је било и међу њима неколицине који су пребегавали на нашу страну,што због упадања у неке безизлазне ситуације,па је било "Јооој браћо Срби помагајте,ови нас натераше", што због стварне жеље за неком борбом против аустроугарске империје.
Али и за њих све важи онај цитат из филма Бој на Косову:"Ако је турчин крвав до лаката,потурица мора бити до рамена".
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
Pedjo_BBrdo
ДЕЛИЈА сениор


Joined: 28 Sep 2003
Posts: 586
Location: Небеска Србија

PostPosted: 13 Jan 2008 17:38    Post subject: Reply with quote

Амбасадор wrote:
Organizator skupa wrote:
Интересантно је да су по Ћоровићу хрвати једини народ који је послао војску у помоћ србима за косовски бој. Чини ми се око 1500 војника.


Хрватска је ту постојала само као покрајински географски појам у околини Саве, иначе је то била Угарска. Ако мислиш на Твртка Првог Котроманића, он је био Србин и Православац, а владао је Српском Босном.

Осим тога, познато је да су многе европске земље послале известан број војника (плаћеника) на Косово, мећу којима је највише било Немаца и Енглеза.


То је све тачно да је Твртко Први Котроманић био Србин и Православац,то нико нормалан не доводи у питање,уосталом његов је онај грб са љиљанима који су балије сад присвојиле као неко њихово наследство.
Да не скрећем пуно са теме,иако су хрвати колико год их било у то време и у каквом облику,не треба везивати ту неку њихову помоћ у Косовоском Боју као неко братимљење или добре односе већ само као неки интерес који је владао између осталог и међу поменутим енглезима,немцима,угарима и свима осталима којима је претила опасност од османлија.Какогод то су све били мизерни одреди и као што помену Амбасадор,углавном су били плаћеници.
То је било уосталом и карактеристично за то доба да одређене државе шаљу своје одреде у одређене битке на страну оног који им је најближи био по неким стратешким и политичким интересима.
_________________
"Границе између Православља и јереси су исписане крвљу." (Старац Јероним Светогорац)
Back to top
View user's profile Send private message
Display posts from previous:   
Post new topic   Reply to topic    DELIJE.net Forum Index -> Срби и Србија All times are GMT - 1 Hours
Goto page Previous  1, 2, 3, ... 26, 27, 28  Next

View previous topic :: View next topic
Page 2 of 28

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB © 2001, 2005 phpBB Group

Delije shop